Rast koče siva i crna ekonomija

0

Rasterećenje privrede i suzbijanje sive i crne ekonomije neophodni su da bi domaća ekonomija bila konkurentnija i profitabilnija.

Privreda Srbije nije konkurentna jer su opterećenja značajno veća u odnosu na privrede zemalja okruženja i EU, ocenio je direktor Unije poslodavaca Srbije (UPS) Dragoljub Rajić, navodeći kao primer da su cene komunalnih usluga za preduzeća između 100 i 400 odsto veća nego za građane.

Cena finalnog proizvoda koji se proizvodi u Srbiji, mora da bude na istom ili sličnom nivou kao u zemljama u okruženju i EU, a da bi to postigli, mora da smanjimo cene komunalnih usluga i energenata za privredu i još više je rasteretiti birokratskih obaveza, rekao je Rajić za Tanjug.

Treba, naveo je on, ukinuti čitav niz uvozno-izvoznih procedura jer one povećavaju troškove.

„Jedna od stvari koja će biti bitna u narednom periodu je da se troškovi rada kroz reformu poreskog sistema praktično smanje i da vidimo kako da unapredimo konkurentnost određenih privrednih grana“, ukazao je Rajić.

Sada imamo slučaj da u pojedinim granama industrije naše firme, i kada konkurišu za neke inostrane poslove uvek su, po ceni finalnog proizvoda od pet do 20 odsto skuplje zbog čega gubimo poslove, upozorio je predstavnik UPS-a.

Potrebno je, prema njegovim rečima, povećati uštede u lokalnim samoupravama koje enormno visoko naplaćuju komunalne usluge, što podiže cenu finalnog proizvoda.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević smatra da su najveći problemi srpske privrede siva ekonomija i crno tržište.

Jedan je poluzakonit rad, a drugi potpuno nezakonit. U ovom trenutkuku, oba obuhvataju više od 50 odsto bruto društvenog proizvoda, rekao je on za Tanjug.

„Način na koji treba da se borimo protiv sive ekonomije i crnog tržišta jeste sistemski, ne suzbijati sivu ekonomiju i crno tržište po tezgama, nego sprečiti dotoke ogromnih količina robe koja ulaze preko granice ili se proizovdi u Srbiji, a razdužuju preko fantomskih firmi“
, objasnio je Knežević.

Dokle god se taj deo tržišta ne oslobodi i neprihoduje kao velika korist za budžet, nema pomaka srpskoj privredi, rekao je on i dodao da u tekstilnoj industriji 60 odsto godišnjeg prometa nalazi izvan zakonskog obuhvata i oporezivanja.

Iz Ministarstva finansija i privrede podsećaju da su pripremili izmene seta poreskih zakona, zahvaljujući kojima će se smanjiti troškovi privrede za 1,7 milijardi dinara godišnje.

Povećan je neoporezivi deo zarade sa 8.700 na 11.000 dinara, čime će u znatnoj meri biti rasterećenja primanja zaposlenih u slabo plaćenim industrijskim granama, poput tekstilne industrije.

Izmenama ovih zakona planirano je i pojednostavljenje administrativnih procedura što će dodatno doneti uštede privredi u novcu, ali i vremenu potrebnom za obavljanje tih poslova, naveli su u ministarstvu.

S ciljem da se rast izvoza učvrsti i dodatno osnaži, do kraja ovog meseca, nakon konsultacija sa privrednicima i vodećim ekonomskim stručnjacima će biti donet Akcioni plan reindustrijalizacije, u kome će biti detaljno razređene operetivne mere za podsticanje privrede, izvoza i zapošljavanja, naveli su u ministarstvu.

U pripremi je i zakon o naknadama kojim će dodatno biti preispitane i ukinute suvišne naknade koje plaćaju preduzeća u Srbiji.

Iz ministarstvo podsećaju i na ukidanje 138 parafiskalnih nameta koji su opterećivali privredu, od kojih je korist imalo više od 300.000 preduzetnika i vlasnika malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Sve te mere koje su donete su usaglašene sa privrednicima, udruženjima zanatlija i građanima

Izvor: B92.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.