Zbog poreza smanjene plate 16.000 lekara

0

Najavljeni solidarni porez izazvaće revolt belih mantila, sudeći po prvim reakcijama lekara, jer, po sadašnjim procenama, samo plate lekara opšte prakse neće biti oporezovane.

Na drugoj strani prosvetari se ne brinu – plate nastavnika u osnovnoj i srednjoj školi ne premašuju 60.000 dinara, što je minimalni iznos plate u javnom sektoru koji će biti oporezovan da država ne bi bankrotirala, pa se oni zbog najavljenog oporezivanja zarada i ne bune.

Primarijus dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije (LKS), kaže da još nisu zauzeli stav prema najavljenom smanjenju plata, jer čekaju da nadležni kažu kako će se tačno restriktivne mere sprovoditi. Ona ističe da je logično razmišljati o tome da bi ove novine mogle da utiču na odluku da lekari specijalisti, kojih ionako nemamo dovoljno, odu u inostranstvo i tamo potraže posao.

Činjenica je da od 30.000 lekara u Srbiji svega 3.000 radi u privatnoj praksi, što znači da je 27.000 zaposleno u državnim ustanovama. Oko 16.000 lekara imaju specijalizacije i veće plate i oni će biti pogođeni novim merama. Ispod 60.000 dinara imaju lekari opšte prakse. Specijalisti i hirurzi u bolnici mogu da imaju dodatnih 40 sati rada u okviru dežurstava, što znači od 10.000 do 12.000 dinara veće zarade – smatra dr Radosavljević.

U Sindikatu zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije napominju da u ovom trenutku nije primereno da dođe do smanjenja zarada i uvođenja novih nameta, jer ako lekari imaju veće plate ne znači da oni ne rade svoj posao. Zoran Savić, predsednik ovog sindikata, ističe da nadležni treba da daju ostavke ako nisu sposobni da podstaknu proizvodnju.

Tražićemo da skala za oporezivanje ne bude tako niska, to jest da se nove mere odnose samo na plate veće od 100.000 dinara. Nismo protiv mera, ali treba znati da su u zdravstvu poslednji put povećane plate 2008. Velika prevara jeste i efekat kapitacije, jer od 6.800 lekara svega 28 ima uvećanu zaradu – naglašavaju Mirsada Agović i Slobodan Đurić, iz Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.

Dr Milena Jauković, hirurg KCS-a, međutim, ne misli da će lekari zbog novih mera negodovati, jer je ova profesija više nezadovoljna zbog uslova rada i nedovoljnog respekta u javnosti.

Najviše će se od plate oduzeti profesorima koji uz nastavu rade i u bolnicama i imaju mesta načelnika, a samim tim i veće plate. Zbog smanjenja plate će se možda odlučiti za odlazak u druge zemlje oni kojima je ova vest samo prelila čašu. Recimo, kardiovaskularni hirurzi su u Americi najplaćeniji lekari koji godišnje zarađuju do milion dolara – dodaje dr Jauković.

Ministarka zdravlja profesorka dr Slavica Đukić-Dejanović za „Politiku” kaže da ministarstvo preduzima mere štednje: započela je reforma sistema javnih nabavki u zdravstvu kroz uvođenje centralizovanog sistema koji treba da omogući štednju bez uticaja na kvalitet usluga.

Službena putovanja u Ministarstvu zdravlja već su redukovana, isto kao i korišćenje službenih automobila. Kao ministar zdravlja trudim se da se uslovi za rad poboljšaju u najvećoj mogućoj meri, ali i zdravstveni radnici moraju podneti teret krize – smatra dr Đukić-Dejanović.

Mi smo toliko siromašni da nama više nemaju šta da uzmu. Ni primanja direktora škola ne premašuju 60.000 dinara. Zahvalni smo vladi što je mislila na nas, prosvetne radnike koji po ekonomskim mogućnostima ne pripadaju čak ni srednjem sloju srpskog društva – kaže Dragan Matijević, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Statistika ove sindikalne organizacije svedoči da je u školama Srbije oko 104.000 zaposlenih, od toga oko 78.000 nastavnika. Čistačice u obrazovanju nekada su zarađivale tri puta manje od nastavnika. Odnos plata pomoćnog osoblja i profesora se iz godine u godinu smanjivao i sada je blizu jedan prema dva.

Ne bismo se bunili da mesečno zarađujemo oporezovanih više od 60.000 dinara, jer ako se nastavi smanjivanje razlike u platama tehničkog osoblja i nastavnika u školama, profesori će dohvatiti metle – smatra Milan Jevtić, profesor istorije u Politehničkoj školi u Kragujevcu.

Univerzitetski profesori zarađuju više od 60.000 dinara, ali njihova plata se delom finansira iz republičkog budžeta i delom iz sopstvenih prihoda fakulteta, a raspon visina plata varira.

Ne znamo da li će se taj novi porez primenjivati na ukupna primanja, sopstvena ili iz budžeta. Ako se odnosi na primanja iz državne kase, to ne bi trebalo da bude značajno opterećenje, jer redovni univerzitetski profesori iz budžeta dobijaju 78.000 dinara. Fakulteti imaju svoje pravilnike o raspodeli sredstava koji dozvoljavaju da raspon plata profesora bude mnogo veći zavisno od radnog doprinosa, broja časova, projekata – potvrdio nam je profesor dr Miodrag Popović, prorektor za finansije i organizaciju Univerziteta u Beogradu.

Da li će uvođenje poreza na plate u javnom sektoru uticati na smanjenje plata prosvetnih radnika? Koliko zaposlenih u obrazovnom sistemu zarađuje više od 60.000 dinara mesečno i koliko će univerzitetski profesori osetiti ovo umanjenje zarada, pitali smo i nadležne u Ministarstvu prosvete.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poštovaće svaku odluku Vlade Republike Srbije i sprovoditi je, kao i predočeni paket mera štednje. Ministarstvo razmatra i predloge mogućih ušteda – odgovorili su iz resornog ministarstva.

Fakulteti moraju za dva dana da naprave trogodišnji plan izdvajanja za plate

„Politika” saznaje da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja poslalo dopis fakultetima u kojem traži da dostave plan trošenja sredstava za lične dohotke za naredne tri godine. Da taj posao završe dato im je dva dana, a rok za dostavljanje podataka ističe danas. Da li je to moguće uraditi za tako kratko vreme?

Nije moguće. U Zakonu o visokom obrazovanju piše da finansijski plan mora da usvoji savet fakulteta, to jest univerziteta. Nemoguće je taj plan sastaviti za dva dana i nemoguće je sazvati sednicu organa koji će to da usvoji. Ovim dopisom ministarstvo pokazuje da ne poznaje Zakon o visokom obrazovanju. Zaista nas bombarduju nerazumnim zahtevima, upravo im pišem pismo da im na to skrenem pažnju – objašnjava za „Politiku” profesor dr Miodrag Popović, prorektor za finansije i organizaciju Univerziteta u Beogradu.

Nije jasno da li u redukciju plata koja je predviđena paketom mera štednje ulazi deo primanja univerzitetskih profesora iz sopstvenih prihoda fakulteta, da li se to odnosi i na prihode po međunarodnim projektima, što je Rektoratu veoma značajno, jer obavlja međunarodnu saradnju za sve fakultete.

Sredstva od međunarodnih projekata daleko prevazilaze dinarske iznose koje dobijamo od ministarstva, ali ona se ne mogu planirati unapred. Na primer, ovog meseca sledi novi ciklus projekata, međutim, ne znamo koje ćemo dobiti i u kom iznosu – precizira profesor Popović.

Izvor: Politika.rs

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.