Neće im biti lako – Šta čeka Srpkinje koje se sele na Mars

0

Projekat holandske kompanije za naseljavanje Marsa već je privukao na hiljade dobrovoljaca, ali naučnici upozoravaju da put "u jednom pravcu" podrazumeva ostanak na Marsu do kraja života, izuzetno teške uslove tokom leta, te velike teškoće sa ishranom. Među onima koji smatraju da im ovi uslovi ne bi predstavljali problem, nalaze se i dve Srpkinje, inženjer geologije Ljubinka Nikolić (49) i 20-godišnja studentkinja astronomije Dajana.

Pojedini naučnici smatraju da je čovečanstvo potpuno spremno da organizuje misiju na Mars i prvu kolonizaciju, ali da je glavni problem mentalni sklop čoveka.

Organizatori misije najavljuju da će od 100.000 kandidata samo 40 ući u uži izbor. Oni će krajem ove godine biti svrstani u deset ekipa od po četiri člana i već od 2014. bi osam godina trebalo da vežbati za misiju.
Izgled buduće kolonije na Marsu

U nemačkom centru za istraživanje svemira „DLR“ veoma su sumnjičavi kada je u pitanju ova misija. Kako će budući stanovnici Marsa, među kojima bi mogle da se nađu i Ljubinka i Dajana, biti trajno osigurani kada je reč o ishrani i kiseoniku, pitaju se u ovom centru.

Takođe, putnicima – astronautima treba jasno reći šta će ih čekati na Marsu do kraja života.

Nakon prve kolonizacije, predviđeno je da svake dve godine, zavisno od orbita Marsa i Zemlje, odu po još četiri nova stanovnika.

Prvi zadatak kolonista biće da iz vode koja je pronađena na Marsu dobiju kiseonik i vodonik. Istovremeno, treba stvoriti staklenike u kojima će se uzgajati biljke koje bi trebalo vremenom da stvaraju dovoljno kiseonika za naseljenike, a da budu i hrana.

Solarne ćelije trebalo bi da stvaraju dovoljno energije, ali kad je reč o smeštaju, tu bi prvi Marsovci trebalo da budu veoma skromni. Jedva da će biti moguće poslati nešto više od tesnih kapsula.

Tu se dolazi do još jednog, mnogo većeg pitanja – da li zaista ima neko ko želi da provede ostatak života otprilike kao krastavac u tegli? To je verovatan scenario, jer će kolonisti biti pod jednom vrstom staklenog zvona da bi izbegli teške uslove na Marsu.

Između ostalog, tu je i probelm novca. Holandski projekat trebalo bi da košta oko sedam milijardi evra, što stručnjaci smatraju nedovoljnom svotom za misiju takvog obima.

Dosadašnje procene govore kako će biti potrebno ne sedam, nego najmanje 100 milijardi američkih dolara.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da će i sam let do Marsa veoma izmoriti putnike. Iz iskustava u orbitalnoj stanici poznato je da će u osam meseci puta u bestežinskom stanju atrofirati oko 30 odsto mišićnog i koštanog tkiva.

Na Marsu, čak i ako prežive sletanje, ta bi se mišićna degeneracija nastavila.

Na početku konkursa objavljeno je da bi prvi kolonisti na Marsu bili praćeni putem raznih TV mreža kao učesnici „rijaliti šoua“, pa bi Zemljani mogli da razgovaraju sa njima i daju im savete.

Mnogi smatraju da bi to za televizijske mreže bio posao kakav do sada nije rađen i sa enormnom zaradom.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.