Pogledajte: Najveći umovi na svetu ispred jednog objektiva!

0

Fotografija najpametnijih ljudi u istoriji kolorizovana je i udahnut joj je novi život.

Foto: Imgur

Dobro poznata fotografija najvećih svetskih naučnika uslikana je na Petoj Solvejevoj konferenciji u Briselu 1927. godine ispred Međunarodnog Solvejevog Instituta za fiziku i hemiju.

Do sada smo fotografiju na kojoj se, između ostalog, nalaze i Albert Ajnštajn, Marija Kiri, Nils Bor i Verner Hajzenberg mogli da vidimo samo u crno-beloj boji, ali ju je korisnik Imgura kolorizovao i udahno joj novi život.

Na ovoj konferenciji je, između ostalog, raspravljano o osnovnim principima kvantne mehanike koja je tada bila u začetku, a jedan od osnivača ove fundamentalne grane fizike Verner Hajzenberg, u svojoj knjizi „Fizika i metafizika“ otkriva kako je izgledalo druženje ovih velikih umova van sale za konferencije.

Prenosimo vam odlomak iz knjige:

„U jesen 1927. godine na takozvanom Solvej-kongresu u Briselu je, po običaju Solvej fondacije, pozvana samo mala grupa stručnjaka da podrobno pretrese probleme kvantne mehanike.

Svi smo stanovali u istom hotelu, i najžešće diskusije nisu vođene u prostoriji gde se održavala konferencija, nego za vreme obeda u hotelu. Bor i Ajnštajn nosili su glavni teret te borbe oko novog tumačenja kvantne teorije. Ajnštajn nije bio spreman da načelno prihvati statički karakter nove kvantne teorije…

„Dobri Bog se nikad ne kocka“, tu izreku smo često slušali iz njegovih usta u toku ovih diskusija.

Stoga što Ajnštajn nije mogao da se pomiri sa relacijama neodređenosti, pokušao da smišlja eksperimente u kojima te te relacije ne važe. Rasprava bi započinjala većinom već rano ujutru time što bi nam Ajnštajn, uz doručak objašnjavao neki novi misaoni eksperiment koji, po njegovom mišljenju, pobija pobija relacije neodređenosti.

Odmah bismo, naravno, stali da analiziramo, i na putu do prostorije gde se održavala konferencija, na kojem sam ponajčešće pratio Bora i Ajnštajna, došlo bi se do prvog razjašnjenja postavljenog pitanja i tvrđenja. Posle bi se u toku dana vodili mnogi razgovori o svemu tome, a uveče, po pravilu, pri zajedničkoj večeri, Nils Bor je uspevao da dokaže Ajnštajnu kako ni njegov predloženi eksperiment ne može da dovede do zaobilaženja onih relacija neodređenosti.

Ajnštajn bi se zbog toga malo uznemirio, ali je već sutra ujutru, na doručku, imao pripremljen novi misaoni eksperiment, još komplikovaniji od prethodnog, koji je trebalo da nam stvarno predoči nevažnost relacija neodređenosti. I taj pokušaj, istina, nije uveče prolazio bolje od prvog, i pošto se ta igra ponavljala nekoliko dana, Ajnštajnov prijatelj Paul Erenfest, fizičar iz Lajdena u Holandiji izjavi: „Ajnštajne, stidim se zbog tebe; Jer ti sada iznosiš argumente protiv nove kvantne teorije isto onako kao tvoji protivnici protiv teorije relativiteta“.

Ali ni ta prijateljska opomena nije uticala na Ajnštajna.“

Fotografiju u originalnoj rezoluciji možete naći ovde.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.