Najveće prirodne katastrofe koje su zadesile Srbiju

0

Prirodne katastrofe, pored gubitaka ljudskih života donose i novčane troškove, a predstavljamo vam najveće prirodne nepogode koje su se desile u našoj zemlji i njihove posledice.

Poplave razarajućih razmera koje su okovale Srbiju prethodnih nekoliko dana, odnele su živote ljudi, uništile domove i zaustavile funkcionisanje cele zemlje, zbog čega je Vlada Srbije proglasila vanredno stranje.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ovo najveća katastrofa koja je zadesila našu zemlju, a ministar za vanredne situacije Velimir Ilić danas je izjavio da će biti potrebno pet godina da se poljoprivreda oporavi od posledica.

Ovakve katastrofe, pored gubitaka ljudskih života donose i novčane troškove, a koliko će Srbiji i Srbima zaista trebati da se oporavi od ove i na čemu ćemo sledeće morati da zategnemo kaiš, ostaje da vidimo.

Stoga ne treba zaboraviti ni ostale prirodne katastrofe koje su zadesile našu zemlju prethodnih godina.

Ovde možete pogledati retrospektivu nepogoda u Srbiji i njenih posledica.

POPLAVE

Skoro svake godine reke plave iste oblasti u Srbiji, uprkos tome što je oko 88 odsto teritorije države zaštićeno od poplava. One najviše pogađaju naselja u Vojvodini, dok se u Srbiji najčešće izliva reka Morava.

Najveća poplava u Srbiji dogodila se 1965. godine kada se izlio Dunav koji je zahvatio maltene sve tokove reka, a pod vodom je bilo oko 150.000 hektara zemlje, 16.000 kuća i 214 kilometara puta.

U novije vreme velike poplave širom Srbije dogodile su se aprila 2005. u centralnom Banatu,
kada je voda nanela štetu u iznosu od 12,6 miliona evra. Nakon toga utrošena su tri miliona evra na radove za zaštitu od poplava.

Godine 2006. oko 225.000 hektara obradivog zemljišta bilo je poplavljeno,
a šteta je procenjena na 35,7 miliona evra.

Ipak, nezapamćene poplave dogodile su se u prethodna dva dana. Do sada je život izgubilo troje ljudi, evakuisano je gotovo tri hiljade osoba iz najugroženijih naselja, bez struje je više od 300.000 domaćinstava, a akcije spasavanja izvode se i čamcima i helikopterima, pri čemu su angažovane policija, vojska i vatrogasno spasilacke ekipe. Najteža je situacija na zapadu Srbije, gde su blokirani mnogi putevi, a Valjevo i Gornji Milanovac odsečeni su od ostatka sveta.

ZEMLJOTRESI

Kako saznajemo iz Republičkog seizmološkog saveza, Srbija je pretpela čak sedam velikih zemljotresa.

Najsnažniji je bio onaj u Lazarevcu, koji se desio 1922.
i bio magnitude 5,9, a u skorije vreme najjači je bio onaj u Mionici 1998. godine magnitude 5,7.

Ipak, najrazorniji zemljotres koji je pogodio Srbiju bio je u
Kraljevu 3. novembra 2010. godine
magnitude 5,4. On se dogodio na oko dva kilometara severoistočno od Kraljeva, a hipocentar zemljotresa bio je na oko 10 km dubine.

U ovoj nesreći dve osobe su poginule, dok je 200 njih povređeno. Stradalo je oko 70 odsto objekata od ukupno 850 domaćinstava.

U selu Vitanovac, prema svedočenju meštana, za vreme zemljotresa bilo je skoro nemoguće održati se na nogama, širio se koncentrični huk i zavladala je panika. Najveću štetu pretrpelo je naselje Grdica, gde je usled pada betonske ploče poginuo bračni par.

POŽARI I SUŠE

Prema podacima RHMZ, najviše temperature ikad u Srbiji zabeležene su 24. jula 2007. godine i to u Smederevskoj Palanci: 44,9 stepeni, u Zaječaru: 44,7 i Ćupriji: 44,6. Tog dana na više od 50 odsto mernih stanica zabeležene su temperature više od 40 stepeni.

RHMZ obaveštava da je 2011. najviša temperatura bila u Smederevskoj Palanci 11. jula kad je bilo 38,7 stepeni. Tada su temperature bile za 11 stepeni više u poređenju sa prethodnim godinama

Velika suša 2012. je prepolovila biljnu proizvodnju u Srbiji
,
a šteta je procenjena na 2,1 milijardu dolara. To je donelo sa sobom visoke cene prehrambenih proivoda i dug oporavak poljoprivrede.

Iste godine je zabeležen najveći broj požara u našoj zemlji od kada postoji organizovani oblik gašenja požara. 10.000 hektara šuma je spaljeno, a najdramatičnije je bilo u 25. avgusta kod mesta Gornja Gorevnica blizu Čačka, kada su tri osobe zadobile opekotine, a zbog nekontrolisanog širenja vatre evakuisano je stanovništvo iz nekoliko sela.

I prošle godine temperature su dostizale visoke ekstreme, pa čak je zabeleženo i topljenje asfalta. Tada je u okolini Prijepolja zabeleženo nekoliko manjih požara, koje je gasilo skoro 100 vatrogasaca, a situacija je, zbog nepristupačnog terena, bila otežana.

Najveći požar na jugu Srbije registrovan je iznad Preševa gde je gorelo desetak hektara borove šume.

OLUJA I GRAD

Nesvakidašnja oluja u Srbiji dogodila se juče,
kada je tornado kod Crne Trave porušio je dvadesetak kuća i pomoćnih objekata i iz korena isčupalo bukve obima od tri metra.

Istorija beleži najveće nevreme 1937.
koje je pogodilo Beograd dogodilo u noći između 24. i 25. maja 1937. godine. Grad koji je bio veličine pesnice lomio je crepove i prozore na više od 60 odsto kuća u prstonici kao i da je pobijen i veliki broj vrabaca.

U novije vreme zabeležena je oluja u novembru 2010, kada je jak vetar zahvatio područje Kruševca, gde su udari bili orkanske jačine, preko 150 kilometara na sat.

Početkom decembra te godine u Sjenici je brzina vetra bila 112 kilometara na sat, što je, po Boforovoj skali, takođe, orkanska oluja.

Oluja praćena pljuskovima protutnjala u julu 2012. glavnim gradom.
Jak vetar oborio je nekoliko stabala u centru Beograda, pola krova kuće u Zemunu.

Po beogradu su letele stolice, tende i suncobrani iz kafića. Vodu iz fontana vetar je nosio i po nekoliko metara, sa zgrada su padali reklamni panoi…

Jedna od najvećih šteta koju je načinio grad desio se u Valjevu kada su registrovane stopostotne štete na oko 300 hektara.

Gradonosni oblak, koji su mnogi nazvali neman, čiji je frontalni prečnik bio jako veliki i na visini od devet kilometara, na kojoj protivgradne rakete nisu mogle efikasno da dejstvuju, došao je iz pravca Drine i Bosne. Iako je na njega bez prestanka dejstvovano sa svih 110 protivgradnih punktova nije pomoglo. Najgore su prošla sela: Zlatarić, Donja i Gornja Bukovica, Rađevo selo, Balinović, Kotešica i Zabrdica.

Grad veličine kokojšeg jajeta, koji je 2011. zasuo pojas Zlatibora
i ariljski kraj ostavio je za sobom surove posledice. Stradalo je 7.000 hektara useva, od kojih je najviše pod malinom, a oštećeno je oko 800 objekata, prvenstveno kuća.

Vetar brzine 25 metara u sekundi i veliki grad za samo 20 minuta naneo je ogromnu štetu Kruševcu i okolnim selima u dolini Rasine i Ribarske reke. Osim uništavanja letine, brojnih objekata i kidanih dalekovoda, grad je povredio i veliki broj žitelja ovog okruga. Kruševačkoj hitnoj pomoći se posle nevremena javilo oko 15 osoba zbog lakših povreda od polomljenih grana, dok je desetak građana povređeno dok su boravili u šatoru na vašaru u naselju Prnjavor. Polomljeno drveće prekinulo je saobraćaj na nekoliko putnih pravaca.

Najteže su stradali Kotraža, Vučkovica, Gornji i Donji Dubac, gde se pričinjena šteta kreće od 70 do 80 odsto.

SNEG I MRAZEVI

Najniža temperatura dosad u Srbiji, minus 39 stepena, zabeležena je 26. januara 2006. godine
, upravo u Karajukića Bunarima.

Godine 2012. led je okovao mnoge krajeve Evrope,
među kojima i delove Srbije, gde je zbog visokih snežnih nanosa, vanredno stanje proglašeno u 14 opština.

Jedna od njih je bila Sjenica, u kojoj je te zime najniža temeparatura bila između minus 28 i 29 stepeni, dok je na lokaciji Karajukića Bunari, na obližnjoj Pešterskoj visoravni, zabeleženo minus 36.

Te godine je za jedan dan zabeleženo neverovatnih 40 povređenih za samo jedan dan samo u Beogradu, a jedan pešak je poginuo.

Tada 60 odsto stanovništva u Crnoj Travi nije imalo struje, kao da su bez električne energije i pojedinačna sela u okolini Vranja, Surdulice i Ivanjice.

Posledice snežnih padavina najteže su bile u Vojvodini na lokalnim, regionalnim putevima i autoputu i dodao da je do sada evakuisana 661 osoba od čega 30 dece.

Saobraćaj je bio nemoguć na mnogim deonicama, a uspasavanje su se uključili svi uključujući i Vojsku Srbije.

Prema podacima iz uprave saobraćajne policije na putevima u Srbiji su za samo jedan dan evidentirane su 154 saobraćajne nezgode, dok je 36 osoba teže i lakše povređeno, a poginula je jedna osoba.

KLIZIŠTA

Pojavljivanje klizišta u Srbiji nije neuobičajeno jer je veći deo teritorije zbog konfiguracije tla podložan klizanju. Zabrinjavajuća je činjenica 38 odsto teritorije Srbije predstavlja nestabilno područje, a prema nepreciznim procenama, postoji 35.000-36.000 klizišta, a za većinu njih postoji mapa.

Zbog obilnih kiša i naglog topljenja snega 2006. godina je bila jedna od najgorih
kada je reč o katastrofama izazvanih akktiviranjem klizišta. Situacija je bila najgora u selu Bogdanje kod Trstenika, gde se pojavilo najveće klizište u Srbiji. Naime, klizište obuhvata celo brdo, pojas klizne ravni veći je od 2.000 metara, pa je par stotina domaćinstavaiseljeno.

Tada je i u Sečnju je zabeleženo više od 1.000 oštećenja na stambenim objektima i oranicama, s procenom štete od oko 250 miliona dinara.

Foto: tomwang/yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.