Neka se čuje i druga strana

0

Mario Điković – grafike

U Galeriji Grafičkog kolektiva čula se i videla i druga strana grafike. Mario Điković i njegovih 20 tonskih, crno-belih grafika, duboka i visoka štampa (otisnute na linoleumu, lesonitu, kliritu i kartonu sa plastikom) i 20 grafika malog formata, sito-štampa u boji

Izložbu je na neobičan i nesvakidašnji način otvorio sam autor, govoreći o svom radu i zahvaljujući se svima koji su mu pomogli da do ove izložbe dođe.

Već naviknut na odličnu posećenost otvaranja izložbi u ovoj galeriji, na stalnu publiku, ali i na one koji su došli baš zbog ovog umetnika, izgubio sam se na momenat i počeo neku igru sam sa sobom. Svidelo mi se da nekako upoređujem svet sa one druge strane (iza/u) i ovaj „stvarni“ sa ove strane (ispred) grafika, onako neobavezno i bez ikakvih pravila, bez pobednika i pobeđenog, bez rezultata i sudija. Igra radi igre. I imao sam blagi osećaj da sam uspeo (verovatno slučajno) da odigram upravo ono što je i naslov ove izložbe, osetio sam veliko zadovoljstvo što sam, makar na trenutak, čuo i drugu stranu…

Eto, mi smo bili i videli i čuli, i štošta naučili (igrajući se), i s naše strane ostaje samo još da vam preporučimo: Neka se čuje druga strana.

Dragan Kljajić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.