Déjà Vû

0

Solidno, ali ne baš…

Film koji pravi rusvaj na blagajnama svetskih bioskopa. Akcija, ispeglana i zanimljiva, od početka do kraja, ali bez prevelikih želja da objasni suštinu problema koji bi trebalo i da je centralna tema

Denzel Vošington kao neustrašivi pandur, koji reši da se suprotstavi zakonima fizike, odnosno kvantne mehanike i malo proputuje kroz vreme da bi spasio Paulu Paton u koju se zaljubio na prvi pogled kada je video njeno telo u mrtvačnici.

Ima tu svašta, od ljubavi i mržnje, do tajnih vladinih projekata i čuda prirode. Nema seksa, što je neuobičajeno za jedan savremeni američki film. Da bi se dobro proveli gledajući ovaj film, potrebno je da zanemarimo neke stvarčice. Najvažnija od njih je pomenuta ostvarljivost Denzelovog puta kroz vreme, kad to s ovom lakoćom nije uspelo nikom pre njega, uključujući i Džefa Goldbluma u Kronenbergovoj „Muvi“ ili Majkla Dž. Foksu u „Povratku u budućnost“, a u nekim klasicima poput „Vremeplova“ Herberta Džordža Velsa i da ne govorimo. Denzel, jednostavno, sedne u nekakvu tajnu vladinu mašinu i – odleprša… Bez straha da će njegov postupak prouzrokovati takozvani „vremenski paradoks“, odnosno da će njegov „povratak u budućnost“ i postupci koje tamo učini – da izazovu nesagledive posledice u – sadašnjem vremenu. Jer, Denzel je čovek koji rizikuje sudbinu Zemljine kugle, zbog jedne žene, ne pomišljajući da je mogao da iskoristi „vremeplov“ i da se vrati u neka druga doba – da reši neke mnogo zahtevnije probleme naše civilizacije… recimo štrajk srpskih bioskopdžija…

Takođe, nije baš sasvim jasan ni pojam Déjà Vû  kako ga vide producenti ovog filma. Jer, onako kako se ovde provlači, to baš i nije verodostojno tumačenje fenomena koga smo svi nebrojeno puta doživeli.

Ali, ima vremena da se otklone sve mane… u nastavku…

Déjà Vû 2 – Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

Oliver Dundović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.