Kreativna psihologija: Izlečite se pevanjem ili izgovaranjem slova I!

0

Izgovaranje nekih samoglasnika može uticati na naše raspoloženje – samoglasnik ‘i’ povezan je sa srećom, a ‘o’ priziva tugu. Zato ne čudi da ljudi zapomažu s ‘jao’…

Postoji vrlo čvrsta veza između jezika i emocija, tvrde psiholog prof. Ralf Rumerom i fonetičarka prof. Martina Gris. S timom stručnjaka sproveli su eksperiment koji je pokazao da artikulacija pojedinih samoglasnika posebno moćno utiče na naša osećanja. Vredi i obrnuto.

Na primer, artikulacija samoglasnika “i” povezana je sa pozitivnim osećajima pa je taj samoglasnik čest sastojak mnogih reči koje upotrebljavamo dok opisujemo neki pozitivan događaj, situaciju ili raspoloženje.

Ali za razliku od samoglasnika “i”, samoglasnik “o” je mnogo češće prisutan u negativno nabijenim rečima, kao što je na primer reč samoća. Ali vredi i obrnuto – kad smo dobro raspoloženi, tvrde istraživači, izgovaramo mnogo više reči koje sadrže samoglasnik “i”, dok kod lošeg raspoloženja češće baratamo rečima koje sadrže samoglasnik “o”.

Psiholog Ljubica Uvodić Vranić ističe da su ova nova istraživanja o vezi između jezika i emocija objasnila ono što smo mogli naslutiti čitajući poeziju. – Izražavanje tamnog samoglasnika ‘o’ nas rastužuje, dok nas izražavanje veselog i svetlog ‘i’ razveseljava. Stoga, kad žele da izraze tužnu emociju, pesnici upotrebljavaju reči koje sadrže više samoglasnika ‘o’, dok reči u kojima ima više samoglasnika ‘i’, pa i ‘e’, mnogo bolje izražavaju vedrije emocionalno raspoloženje. Na primer, ako iz stiha Alekse Šantića ‘I jeca zvono bono, po kršu dršće zvuk’ izdvojimo ‘zvono bono’, pri čemu je bono arhaični izraz za bolno, zasigurno ćete primetiti kako prisutna četiri samoglasnika moćno na nas deluju. Za razliku od tog setnog stiha, u refrenu poznate dalmatinske pesme reč ‘ćiribiribela’ obiluje samoglasnicima ‘i’ koji nas, kao i samoglasnik ‘e’, razveseljavaju.

Vedro raspoloženje, tvrdi, širi mišiće oko usta pa je tada izraz lica sličan kao kad izgovaramo samoglasnik “i”. Ali važi i suprotno – kad izgovaramo samoglasnik “i”, pa i samoglasnik “e”, osećamo da smo bolje raspoloženi. S druge strane, izgovaranje samoglasnika “o” skuplja usne i utiče na naše neveselo raspoloženje, pa ne čudi što, kad smo neraspoloženi, često govorimo “oooo”ili zapomažemo “jaooo”.

Prevedemo li osećaje u reči, to na mozak ima terapeutsko dejstvo. Verbalizacija osećaja znatno smanjuje intenzitet tuge, ljutnje i bola, tvrde psiholozi. Potvrđuje to i činjenica da se posle razgovora s terapeutom ili prijateljem osećamo bolje, a isto važi i za pisanje. Zato, kad je vaš prijatelj tužan ili ljut, privolite ga da razgovara ili da svoje osećaje prenese na papir. To će mu omogućiti bolji uvid u problem koji ga mori.

Izvor: 24sata

Foto: yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.