Ovako je nastala hit serija "Breaking Bad"! Vins Giligan: Plakao sam dok sam pisao scenario

0

Tvorac televizijskog hita Vins Giligan priča o televiziji, o nastanku „Breaking Bad“ i dopušta nam da „zavirimo“ iza scene i priznaje da je plakao dok je pisao scenario za seriju i otkriva još mnogo toga.

Upravo ste učestvovali u panelima Komik-Kona za serije Čista hemija (Breaking Bad) i Dosije iks. Šta se promenilo u vezi sa televizijom u poslednjih dvadeset godina?

– Mnogo toga se promenilo. Veoma je lepo videti da je televizija mnogo ozbiljnije shvaćena nego pre nekoliko godina. To je medij koji sam uvek mnogo voleo. Veliki sam obožavalac i previše vremena sam gledao televiziju u životu. Video sam gotovo sve i mnogo sam uživao u tome. Lepo je raditi za televiziju u periodu kada je ona više izjednačena sa filmom, jer su i filmovi nešto što volim. Tokom većeg dela moje karijere postojao je osećaj da je film građanin prvog reda, a televizija drugog. Ali izgleda da sada postoji veća jednakost između te dve stvari. Mislim na pisanje i opšte priznanje. Mislim da se to promenilo sa Sopranovima, a zatim i sa Žicom. Ovakve promene se odvijaju veoma sporo. Premda, relativno gledano, promena u odnosu ljudi prema televiziji desila se prilično brzo. U Americi nam je kablovska televizija omogućila da gledamo emisije koje su mračnije i oštrije, a to je probudilo osećaj da na televiziji možete da pričate priče za odrasle. To ne znači da ih psovke, golotinja i visok stepen nasilja čini pričama za odrasle, već su to teške priče o teškim likovima. Takve stvari je, nažalost, američka filmska industrija zapostavila. Sedamdesetih godina imali smo sjajne filmove kao što su Kum, Prisluškivanje, Pet lakih komada i Makejb i gospođa Miler. Takve filmove je američka filmska industrija redovno snimala i usput ostvarivala profit. Izgleda da su takve priče sada u domenu televizije – kaže Vins Giligan za “Na Dlanu”.

Može li serija “Breking Bad” da se ugura u dvosatni film?

– To bi bila mnogo siromašnija verzija. Divno je imati veći broj mogućnosti i sati. Kad se sve uzme u obzir, u seriji “Breakign Bad” ispričali smo priču u šezdeset dve epizode. Nema šanse da se to ugura u dvosatni film. Mogao bi da se snimi prilično dobar dvosatni film od toga, ali to bi bilo mnogo drugačije. Na to mislim kad kažem da je poređenje bioskopa i televizije kao kad poredite jabuke i pomorandže. Iako su sve alatke iste, finalni proizvodi se mnogo razlikuju. Zato volim televiziju. Moji pisci i ja imamo više vremena da istražimo te likove – kaže tvorac ove serije čije sve sezone možete pogledati na jedinstvenoj onlajn televiziji pickbox.tv sa srpskim titlom.

Priča se da ste plakali dok ste pisali poslednji scenario za seriju Čista hemija. Ima li u tome istine?

– Ima. Svaka epizoda obično ima 48 do 52 strane, a mislim da je poslednja epizoda imala otprilike 51 stranu. Bio sam usred poslednja dva paragrafa i počeo sam da plačem. Ali nisam počeo da ridam zbog svog sjajno obavljenog posla. Kad se prisetim toga, mislim da sam shvatio da poslednji put pišem replike tih likova za ovu seriju sa ovom ekipom i glumcima. Bio je to završni kamen posle užasno mnogo godina rada i dirnula me je pomisao da se svemu bliži kraj. Dirnula me je pomisao da je gotovo i da ću poslednji put napisati reč kraj.

Jeste li unapred znali kako serija treba da se završi?

– Imam šest odličnih pisaca i proveli smo više od godinu dana razmišljajući kakav će biti kraj i nije nam bilo jasno. Mnogo vremena smo proveli u kreativnim ćorsokacima misleći da imamo ideju. To je na neki način kao partija šaha, osim što ja nisam šahista, pa mi je zato bilo veoma teško. Poredim to sa šahom jer postoji veliki broj poteza koji možete da povučete i morate da razmislite o svim mogućim permutacijama. Često smo to radili u poslednjih godinu dana. Sedeli smo i razmišljali: Koji je sledeći Voltov potez? O čemu razmišlja? I šta bi on želeo da se desi? To je opširan način da se kaže da put do kraja uopšte nije bio jasno određen. Do njega smo došli posle teške bitke i to je bio proces izbacivanja mnogih mogućnosti dok nismo došli do one za koju smo mislili da je najbolja.

Mislite li da bi serija Čista hemija bila drugačija da ste počeli sa snimanjem danas, a ne pre šest godina?

– Sve što to bih uradio drugačije verovatno bi nehotice upropastilo dobru stvar. Od samog početka smo imali mnogo sreće s ovom serijom. Kad pogledam unazad, zapitam se: Kako se ovo desilo? Znam, vredno sam radio. Svi smo. Ali u jednom trenutku sreća je pomogla i sudbina nam je bila naklonjena u toku snimanja. Mnoge stvari su se odigrale slučajno jer je bio pravi trenutak. A stvari koje su u jednom trenutku izgledale loše na karaju su ispale dobro. Ne mogu da se setim ničega što bih uradio drugačije, ali da postoji nešto, mislim da bi poremetilo osetljivu ravnotežu hemije koja je doprinela tome da sve ispadne tako dobro. Voleo bih da u potpunosti preuzmem zasluge, ali ponekad se osećam kao da sam dobio na lutriji. Imao sam sreće jer sam angažovao prave ljude. Angažujete najbolje ljude i možete da se nadate da će se sastojci dobro stopiti. U jednom trenutku to upali ili ne upali.

Hoćete li pokušati da radite na nekom lakšem materijalu u sledećem projektu?

– Teško je reći. Voleo bih da se odmah snimi spinof sa likom Sola Gudmena kog je tumačio Bob Odenkirk. I dalje bi postojao u svetu Čiste hemije, ali bi u njemu bilo više humora. U Čistu hemijusmo ubacili onoliko humora koliko je moglo da stane. U suprotnom bi serija bila veoma mračna. Serija o Solu Gudmenu bi mogla da bude mnogo šaljivija, iako bi i dalje u sadržala dramu. Potrebna je ravnoteža. Osim toga, dopada mi se ideja da radim na nečemu drugačijem. Kad sam završio sa snimanjem Dosijea iks, dobijao sam ponude samo za priče o paranormalnom. Posle toga sam radio na filmu Henkok i dobijao sam ponude samo za filmove o superjunacima. Sada, posle Čiste hemije, sigurno ću dobijati ponude za priče o drogi. Volim da radim različite stvari i ne volim kad me ljudi etiketiraju.

Kritičari su za seriju rekli da je krajnja kriza srednjih godina. Šta vas je inspirisalo da ispričate ovu priču?

– Imao sam nepunih 40 godina kad mi je ta ideja pala na pamet, a imao sam 40 kad smo počeli da snimamo pilot epizodu. Razmišljao sam o starenju i o svim stvarima koje još nisam ostvario. Nisam imao nameru da pišem priču o krizi srednjih godina, ali mislim da sam na kraju to radio. U slučaju Voltera Vajta, to nije kriza srednjih godina, već kriza kraja života jer u prvoj epizodi saznaje da uopšte nije u srednjim godinama, već je na kraju.

Foto: Jason Redmond/AP

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.