LJUBAVNE IGRE: Nikad nećete pogoditi kako je nastao poljubac

0

Ljubljenje je jedna od najbizarnijih ljudskih aktivnosti, smatraju stručnjaci i tvrde da se u stvari poljubac razvio iz njuškanja.

Pre mnogo vekova ljudi su njuškali kako bi naučili nešto o jedni drugima. U jednom trenutku su se poljubili i zaključili da je to mnogo prijatniji način upoznavanja, kaže Von Brajan, antropolog sa univerziteta u Teksasu i stručnjak za evoluciju ljubljenja.

U prvim danima ljudske istorije miris je bio najvažnije čulo kada je reč o ljudskim odnosima.

Ljudi su koristili miris kako bi odredili raspoloženje, zdravlje i društveni status drugih, kaže Šeril Kirshenbaum, autorka knjige „Nauka ljubljenja“.

„Bilo je mnogo pozdrava mirisanjem“, kaže Kirshenbaum koja je i direktor projekta Energija komunikacije na Univerzitetu u Teksasu. „Prešli bi nosem preko lica, i vremenom je to trljanje nosem preraslo u poljubac„.

Veruje se da je poljubac kao izraz romantičnih osećaja potekao iz Indije gde se u poemi Mahabharata, napisanoj oko 1.000 godine pre nove ere, pojavljuje prvi poznati opis romantičnog poljupca.

Istoričari smatraju da je u to vreme u ostatku sveta romantičan poljubac bio nepoznanica i da ga je u Evropu „uveo“ Aleksandar Veliki.

U staroj Grčkoj, ljubljenje je bilo način izražavanja statusa, čina i lojalnosti među vojnicima ili sudijama.

„Na neki način to je bio izraz društvene hijerarhije“, rekla je Kirshenbaum.

Ljubljenje se pominje u Homerovoj „Odiseji“, ali ne u romantičnom smislu – Odisej se vraća kući i dobija poljubac od roba.

Tokom većeg dela ljudske istorije, lokacija poljupca na telu pokazivala je rang u kraljevskim domaćinstvima ili vojsci.

Društveno jednaki ljubili bi se u usta, dok bi potčinjeni ljubili obraz, ruku, stopalo, porub odeće ili zemlju ispred osobe koja je bila previše „visoka“ da bi uopšte bila ljubljena. To je trajalo do 18. veka .

Rimljani su, kaže Brajant, bili oduševljeni ljubljenjem i kod njih se prvi put pojavljuje ono što se danas zove „francuski poljubac“.

Imperator Tiberije pokušao je da zabrani ljubljenje, jer je verovao da se tako širi guba, ali nije uspeo u tome jer se ljudima sviđalo da se ljube, kaže Kiršenbaum.

Rani hrišćani su najviše ubijali volju za ljubljenjem. Poljubac se u Bibliji spominje devet puta, ali samo jednom u romantičnom smislu. Čak je i nekoliko papa pokušalo da zabrani romantičan poljubac. Papa Klement peti je 1312. izdao dekret u kojem se navodi da je „poljubac sa namerom da dovede do kopulacije smrtni greh“.

U to vreme u ostatku sveta malo se znalo o ljubljenju. Kada su evropski misionari krenuli u Afriku, Aziju i Okeaniju u 19. veku popularizovali su ljubljenje na mestima gde ga ranije nije bilo.

U Japanu, na primer, se smatralo da je poljubac uvreda kada su ga Amerikanci „uvezli“ u 19. veku. Kada je skulptura „Poljubac“ izložena u Tokiju 1920-e bila je sakrivena iza paravana od bambusa, a scene ljubljenja sečene su iz holivudskih filmova prikazivanih u okupiranom Japanu posle Drugog svetskog rata.

Danas poljubac ima brojna značenja i predstavlja komunikaciju tela i most između naših reči i akcija, smatra savetnik za veze Džefri Shamberi koji je pisao više radova o društvenoj važnosti poljupca…

Foto: ilustracija/yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.