Kako da tumačite laboratorijske nalaze?

0

Laboratorijske analize krvi i urina trebalo bi da se obave jednom godišnje. One su važne jer daju uvid u zdravstveno stanje, a doktoru pomažu da lakše uspostavi dijagnozu i pravilno usmeri tok lečenja.

Osnovna analiza krvi obuhvata krvnu sliku, sedimentaciju, glukozu, ureu i kreatinin, transaminaze, lipidni status, a po potrebi, radi se i gvožđe, hormoni štitne žlezde, tumor markeri…

Normalne vrednosti
Eritrociti3,8 – 5,8 xE12/1
LeukocitiOdrasli 3,8 – 10; Deca 5 – 13xE9/l
Trombociti 150-400 xE9/l
Sedimentacija eritrocita2-12 mm/h mm/2h

Leukociti, eritrociti i trombociti vade se kod sumnje na anemiju (malokrvnost), bakterijsku i virusnu infekciju, kao i kod hematoloških oboljenja, poput leukemije i drugih bolesti krvi. Leukociti ili bela krvna zrnca su važni za odbranu organizma. Ukoliko je njihova vrednost na donjoj granici, postoji opasnost od eventualnih virusnih ili bakterijskih infekcija. Povećanje broja leukocita pokazuje da je infekcija u organizmu prisutna. Eritrociti ili crvena krvna zrnca sadrže hemoglobin za koji se vezuje kiseonik neophodan za disanje tkiva. Hemoglobin putem krvi, zapravo, transportuje kiseonik po celom organizmu. Manjak eritrocita takođe može da bude znak prisutne infekcije, ali i anemije.

Koštana srž Gvožđe – normalno: muškarci 10,6-28,3; žene 6,6-26,0 umol/l

Trombociti, odnosno krvne pločice važne su za koagulaciju krvi, a posebno bitne ukoliko se planira određena operacija. Smanjene vrednosti obično se javljaju kod hepatitisa C, malignih oboljenja i za vreme primene hemioterapije.

Sedimentacija predstavlja brzinu taloženja eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca. Ona pokazuje, da li postoji zapaljenski proces, ali ne i gde tačno u organizmu. Ponekad sedimentacija može da bude i mirna, ali to ne znači da zapaljenskog ili nekog drugog procesa nema.

Veoma povećana (trocifrena) sedimentacija, u odnosu na normalnu vrednost, uvek predstavlja ozbiljan znak.

Glukoza ili šećer skoro uvek se vezuju za dijabetes. Ovde i najmanje povećanje vrednosti glukoze treba shvatiti ozbiljno. Pouzdan parametar je HBA1c koji pokazuje prosečnu vrednost glukoze u poslednja dva do tri meseca i ne zavisi od trenutnog unosa hrane. Njegovo povećanje znači da je velika verovatnoća da je pacijent dijabetičar.

Urea i kreatinin su obavezni deo rutinskog skrininga. Neretko se dogodi da „apsolutno zdrava“ osoba, nakon laboratorijskog ispitivanja završi na hemodijalizi, a da prethodno ni jednim znakom ili simptomom nije upozorena na ozbiljan problem sa bubrezima. Vrednost uree zavisi i od unosa tečnosti. Njena vrednost može da poraste i ako organizam nema dovoljno vode.

Transaminaze ili enzimi jetre, od kojih su najznačajniji AST i ALT, takođe su važni za analizu. Ovi nalazi pokazuju prvenstveno status ćelija jetre i žučnih puteva. Ono što mora da se zna je da transaminaze mogu biti povećane u banalnim situacijama, kao što je uzimanje velikih količina vitamina ili drugih suplemenata, ali i u veoma ozbiljnim oboljenjima kao što su virusni i drugi hepatititsi, autoimuna oboljenja, karcinomi… Ako su povećanja značajna, prvo treba isključiti infekciju virusima hepatitisa. Uz transaminaze često se istovremeno određuju i alkalne fosfataze, gama- GT i bilirubin. Ovi parametri omogućavaju da se sa većom pouzdanošću proceni da li je uzrok poremećaja u samoj jetri ili u pre ili posthepatičnim putevima, odnosno žučnoj kesi.
Lipidni status odnosno analiza masnoća u krvi, obuhvata određivanje dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i triglicerida. Ovi parametri su jedan od faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. U zavisnosti od stepena poremećaja kao i odnosa između navedenih parametara, zavisi i koji će terapijski pristup lekar primeniti.

Ukupni proteini, koji su, inače, gradivne materije, pokazuju funkcionalno stanje jetre. Ako je funkcija smanjena, sinteza proteina je snižena. Na lošu sintezu utiče neadekvatna ishrana ili resorpcija. Povišene vrednosti mogu da nastanu zbog dehidriracije, maligniteta ili hronične upale.

Gvožđe je najvažnije za sintezu hemoglobina. Hronični deficit može da bude zbog loše resorpcije ili polipa u debelom crevu koji krvari. U slučaju postojanja karcinoma debelog creva dolazi do povećane eliminacije gvožđa.

Štitna žlezda je jako važna za metabolizam, a ukoliko dođe do njenog poremećaja najčešće se proveravaju T3 i T4 hormoni, kao i TSH. Ako su vrednosti T3 i T4 normalne,a TSH povišen, traže se antitela na štitnu žlezdu koja treba da pokažu neko autoimuno obolenje.

Jetra
ALT – normalna: 8-41 IJ/I
AST – normalna: 7-38 IJ/I
Gama GT – normalna:
Muškarci 8-40;
Žene5-35IJ/I
Bilirubin ukupni – normalan: 1,1-18,8 umol/l

Urin je kod zdrave osobe bistar, žut i bez bakterija. Prilikom pregleda, između ostalog, posmatra se i njegov sediment, odnosno talog. Traži se prisustvo patoloških elemenata. Pojava krvi (eritrocita) u urinu može da ukazuje na tumor mokraćne bešike, tuberkulozu bubrega, pokretanje kamena u bubregu i izbacivanje peska ili na urinarnu infekciju…

Tumorski markeri su parametri, koji se povezuju sa prisustvom tumora. Ovi parametri nemaju veliki značaj za samu dijagnozu i prvenstveno se određuju da bi se pratio tok bolesti i efikasnost primenjene terapije.

Ovo su oznake i njihovo značenje

Oznake
RBCeritrociti
WBCleukociti
PLTtrombociti
Hbkoncentracija hemoglobin
Hctudeo krvnih ćelija
MCVsrednja zapremina eritrocita
MCHCsrednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima
RDWširina distribucije eritrocita
MTVprosečna srednja zapremina trombocita
Masnoće
Holesterolpreporučen < 5,2; visok > 6,2 mmol/l
HDL holesterol (dobar)preporučen > 1,54; nizak < 1,0 mmol/l
LDL holesterol (loš)preporučen < 2,6; visok > 4,1 mmol/l
Trigliceridipreporučen < 1,7; visok > 2,3 mmol/l

Izvor: novosti/b92

Foto: yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.