BIO JE SUPER RIDŽA U “KAKO JE PROPAO ROKENROL”, a onda je preživeo najveću životnu dramu

0

Kultna ličnost beogradske umetničke scene pretrpeo je gubitak posle kojeg se povukao s javne scene.

Kostu Bunuševca, jedinstvenu pojavu na našoj slikarskoj sceni, mlađe generacije znaju pre svega po ulogama u filmovima “Kako je propao rokenrol” (1989), “Dečko koji obećava” (1981), “Siroti mali hrčki” (2003) i “Doktor Rej i đavoli” (2012). Kao multimedijalni umetnik, radio je instalacije, pravio performanse i glumio u pozorišnim predstavama.

Ipak, svi smo ga upamtili po efektnoj epizodi u ulogama Super Ridže i Super Operatera u omnibusu “Kako je propao rokenrol” reditelja Gorana Gajića, Zorana Peza i Vladimira Slavice. On je tumačio likove protiv kojih se bori Zeleni Zub (Dušan Kojić Koja).

– Zeleni Zube, kaži dragička, Super Ridža je opet tu, pametniji sam nego ikad, sprečiti me nećeš više nikad – glasila je jedna od njegovih replika iz filma napamet naučena od strane generacija filmofila.

Veliki životni lom Kosta je doživeo 2006. kada mu je preminuo sin Vidan. Iznenada, bez najave u vidu nekog oboljenja, mladi glumac kome su predviđali blistavu karijeru preminuo je od srčanog udara.

– Bilo je oko deset sati. Zazvonio je telefon. S druge strane je bila Vidanova supruga Jana. Dogodilo se nešto strašno, rekla mi je, dok je grcala u suzama. Pokušao sam da je smirim, ne znajući o čemu je reč. Pomislio sam da se Vidan povredio, slomio nogu ili tako nešto. Brzo sam se obukao i krenuo. Na putu do njihovog stana svašta mi je padalo na pamet, ali ne i da ću se suočiti s konačnom presudom da moga sina više nema. Kad sam stigao, kola hitne pomoći bila su ispred zgrade. Pejzaž smrti bio je gotovo idiličan. Vidan je delovao spokojno, činilo se da je zadremao, da se prepustio snevanju.

Zapljuskivali su me talasi bola i spoznaje da je njegov odlazak konačan. Sve se uskomešalo, pomešalo, stvarajući čudan osećaj tuge zbog koga sam se ponašao mehanički, kao lutka na navijanje. Vidan je ležao na krevetu kao da je živ. Ubrzo je stigao i pogrebnik. Skupili su se prijatelji, rodbina. Bol je bio stanje duha i tela, osećaj koji blokira razum. Zajedno sa suprugom sam legao pored njega, ona s jedne, ja sa druge strane. Ćutali smo. Poljubio sam ga i pomazio, naivno se ponadavši da ću mu udahnuti život. I danas imam utisak da je sve ovo samo san i da je Vidan živ – ispričao mi je Kosta Bunuševac.

Posle šokantnog gubitka Kosta se, osim slikanju, posvetio unuci Terezi, Vidanovoj ćerki.

B.J.

Foto: printscreen youtube

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.