#BOOKTALK2016 – Lazar Džamić: Intelektualci su pogrešno reagovali na Brexit, pa ih dobar deo stanovništa nije slušao!

0

Novi Sad će 1. i 2. septembra po drugi put biti domaćin najpriznatijim imenima iz sveta književnosti i izdavaštva. U prostorijama Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 1. septembra od 19 sati održaće se prva panel diskusija i svečani koktel, a 2. septembra će se održati 10 panel diskusija u dva paralelna programa.

Kao i prošle godine konferenciji će prethoditi akcija „Nedelja knjige„,od 29. avgusta do 2. septembra u sklopu koje će svi putnici u gradskom prevozu u Novom Sada koje naši volonteri zateknu da čitaju knjigu dobiti knjigu na poklon. Poklon knjige obezbedili su izdavači, partneri konferencije.

Po prvi put u sklopu konferencije održaće se Walk & Talk: Razgovor sa omiljenim piscem tokom šetnje Novim Sadom! Učesnici konferencije imaće prilike da se druže sa svojim omiljenim piscima tokom „Walk & Talk“ aktivacije. Šetnja Novim Sadom uz kafu i kolače u „Teatru„. Pišite sa kim želite da se družite na WalkTalk@color.rs i saznajte termin šetnje. Broj učesnika po grupi je ograničen na 8.

Na panelu „Vrli stari svet: Kako je intelektualna Evropa odgovorila na izazove migrantske krize, terorizam i Brexit“ učestvovaće i Lazar Džamić, pisac, marketing konsultant. Do nedavno, šef tima za brend strategiju u Guglovom kreativnom 'think-thank'-u ZOO u Londonu. Bivši direktor strateškog planiranja u nekoliko londonskih kreativnih agencija.

Rekli ste da je rezultat refenduma u Britaniji strah njenih građana. Kakva je sada situacija u Britaniji na polju poslovnih prilika? Ima li straha da će morati da se posluje sasvim drugačije?

– Niko ne zna, i skoro svi razumni ljudi se plaše. EU je najveći trgovinski partner Britanije, grana koju je referendum presekao, ili bar do pola… Opšti strah demokratski nastrojenih ljudi je da će se Britanija a) raspasti, b) ekonomski nastradati i c) pretvoriti u bastion neo-liberalizma, svetsku mašinu za pranje para kojoj i Dubai može da pozavidi, kao i ostrvo bezdušne eksploatacije stanovništva koje nema drugi izbor, niti radnička prava garantovana u Evropi. Sa druge strane, u pitanju je vrlo kreativan narod koji uvek iznenadi kada je priteran uza zid… Sve je trenutno u fluidnom stanju, postoje dve Britanije, kao što postoje dve Srbije.

Da li ste pratili reakcije intelektualne elite u Britaniji i van nje? Da li su intelektualci dovoljno reagovali na Brexit i da li ih je neko slušao?

– Jesu reagovali, ali ih dobar deo stanovništva nije slušao jer su reagovali pogrešno: podacima o ekonomiji, racionalnim argumentima velegradskih eksperata i jezikom sa kojim se deo stanovništva koji je glasao protiv ostajanja u Evropi nije identifikovao. Ti ljudi su uplašeni ili imaju svoje sebične statusne i ekonomske razloge, i taj jezik racionalnog argumenta nije delovao nasuprot jednostavnog, emotivnog, inspirativnog i populističkog jezika druge strane, stravično pojačanog direktno politički angažovanim i populističkim štampanim tabloidnim medijima. I tako je jedna velika zemlja poznata po racionalnosti uplovila u svoju suprotnost i postala ista kao i sve druge: zbunjena, uplašena novim svetom i podeljena.

Šta ste saznali o samom sebi, Srbima, Englezima i fantaziji emigracije pišući knjigu „Čaj od šljiva“?

– Mnogo toga sam saznao o samom sebi, pre svega to kako da se samom sebi sklonim s puta. To znači priznati koliko malo znam, koliko se može naučiti od drugih, koliko je važan timski rad i kako je kontrola emotivnog impulsa jedna od najvrednijih stvari koje možemo da uvežbamo. Što se Srba i Engleza tiče, ima mnogo razlika, o čemu sam pisao u knjizi. Neke razlike idu u korist Britaniji, neke Srbiji. Nije sve crno-belo… Ono gde su oba naroda slična je nadrealni humor i osećanje izuzetnosti: osećaj da nad njima stoji ruka providjenja koja ih čini posebnim. Samo što Englezi, za sada, na globalnom civilizacijskom nivou, imaju malo više dokaza za to…

Da li je i dalje lakše biti Srbin u Londonu, nego Englez u Srbiji?

– Lakše je biti Englez u Srbiji. Englezi u Srbiju dolaze uglavnom zato što hoće, mi u Britaniju idemo uglavnom zato što moramo. Oni dolaze, mi bežimo. Engleske plate omogućavaju im da žive lagodno, u kom slučaju Beograd postaje jedna velika žurka. Vreme je jeftino kod nas, njihov glavni problem u Britaniji… Kao ljudi koji imaju iskustva sa stranim zemljama, barem većini njih, malo ih šta može iznenaditi u Srbiji, čak to može biti i deo šarma. I, u krajnjoj liniji, uvek imaju gde da se vrate – u jednu mirniju i uredjeniju, ali i dosadniju, sredinu, ukoliko im se ne svidja kod nas. Većina Engleza u Srbiji, čini mi se, ima više izbora nego većina Srba u Londonu…

Kompletan program konferencije i način prijave za učešće pogledajte na linku www.color.rs/booktalk2016/

BookTalk-Vizual-2016 - smanjeno

Autor: Jelena Jovičić

Foto: Color Press Grupa, Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.