Dr Jagoda Jorga: Bez mesa se može, bez ribe ne!

0

Istraživanje sprovedeno u Holandiji, koje je trajalo 20 godina i pratilo pojavu kancera debelog creva, rektuma i dojke na oko 10.000 ljudi koji su praktikovali alternativne načine ishrane, pokazalo je da nema razlike u riziku da se oboli od ovih malignih bolesti među onima koji su jednom nedeljno jeli meso i onih koji ga nisu jeli uopšte.

Jedino se pokazalo da je rizik od ovih oboljenja značajno manji kod onih koji su jeli samo ribu.

U intervjuu za „Novosti“ profesorka dr Jagoda Jogra sa Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu objašnjava da bez obzira na zaključke ove studije, savremena medicina ne preporučuje isključivanje mesa iz jelovnika:

Reč je o ograničenoj studiji i ona ne može da se odnosi na opštu populaciju. Jer, ovo istraživanje je pratilo samo pojavu tri vrste kancera, a broj malignih bolesti je mnogo veći. Osim toga, stanovnici Sardinije su izuzetno dugovečni i vitalni u poznim godinama, a poznato je da jedu jagnjetinu, svinjetinu, masne sireve, pite, testenine, voće i povrće, a u značajno manjoj meri ribu. Dakle, nijedan ozbiljan lekar nikome nije propisao vegansku ili vegetarijansku ishranu u cilju postizanja medicinskih rezultata.

Koliko je rizična ishrana koja isključuje meso?

– Ishrana koja isključuje samo meso, a jede se riba ili mlečni proizvodi i jaja je apsolutno kompletna. Dakle, ishrana bez mesa nije deficitarna ni u čemu. Ono što donosi ogroman zdravstveni rizik je potpuno izbacivanje namirnica životinjskog porekla i ishrana zasnovana isključivo na žitaricama, voću i povrću.

Zašto je opasno odreći se svih namirnica životinjskog porekla?

– Nedvosmisleno je dokazano da oni koji ne jedu meso, ribu, mleko, mlečne proizvode i jaja imaju deficit esencijalnih hranljivih materija, kao što su vitamin B 12, gvožđe, kalcijum, cink, omega 3 masne kiseline, kao i vitamina D. Nedostatak ovih nutrijenata je okidač za pojavu mnogih bolesti, a naročito je rizičan za decu kod koje može da dovede do teških razvojnih poremećaja na fizičkom i mentalnom nivou.

Ali, mnoge žitarice, voće i povrće sadrže brojne vitamine, minerale, pa čak i proteine?

– U žitaricama ima dosta vitamina B grupe, ali ne i vitamina B 12. Osim toga, da bi se samo iz povrća unele dovoljne količine gvožđa mora da se jede u tolikim količinama da je to praktično nemoguće. Isto važi i za kalcijum. Što se proteina tiče, razlika između onih biljnog i životinjskog porekla je velika. Proteini iz hrane životinjskog porekla su gotovo identični ljudskim i sasvim se apsorbuju, dok su biljni proteini u najboljem slučaju iskoristivi svega 50 odsto.

Da li suplementacijom može da se nadoknadi nedostatak hrane životinjskog porekla?

– Može i mnogi to i rade, ali reč je o unosu sintetičkih, dakle veštačkih vitamina. Uz to u zapadnim zemljama brojne namirnice poput brašna, ulja, mleka, sojinog mleka dodatno se obogaćuju esencijalnim vitaminima i mineralima, što u Srbiji nije slučaj.

Da li je zdravo da se riba jede svakodnevno?

– Jeste, čak je i preporučljivo, ako to nekome odgovara ili voli samo ribu. Ali, ne kažem da je svako drugo meso slabijeg nutritivnog značaja. Naprotiv, meso je fantastična namirnica, za koju ni medicinska nauka još nije konačno kompletirala spisak svih hranljivih komponenti.

Ipak, savetuje se ograničena potrošnja mesa, naročito onog masnijeg i crvenog?

– To je zato jer savremeni čovek jede mnogo mesa. U Srbiji čak i ne toliko, jer naše stanovništvo nema para da bi jelo meso svaki dan. U bogatijim zemljama ono se mnogo više konzumira.

Koje količine mesa su preporučljive?

– Medicina kaže da je 150 grama mesa dnevno dovoljno, a nikako da se sasvim izbaci. Praktično to je oko kilogram mesa nedeljno. Idealno bi bilo da se dva puta nedeljno jede riba, jednom nedeljno mahunarke, a preostala četiri dana malo piletine, malo crvenog mesa i uz to uvek dosta povrća.

Koji su sve alternativni načini ishrane?

– To je zaista jedna velika zavrzlama. Ali, generalno govoreći postoji veganstvo koje isključuje sve namirnice životinjskog porekla, čak i med. Zatim postoji poluveganstvo, kada se meso jede povremeno, najčešće jednom nedeljno. Posebnu grupu čini vegetarijanstvo koje većinom podrazumeva da se jede sve osim mesa. Ali, u okviru vegetarijanstva postoje podgrupe, a to je pesko-vegetarijanstvo kada se od namirnica životinjskog porekla jede isključivo riba i lakto-vegetarijanstvo kada se konzumiraju samo mlečni proizvodi.

Izvor: Novosti

Foto: Ilustracija / Yay Images

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.