NE SMETE IH IGNORISATI: Četiri sigurna znaka početka Alchajmerove bolesti nemaju veze sa zaboravljanjem

Foto: Ilustracija/Pixabay.com
0

Nemački psihijatar i neurolog doktor Alojz Alchajmer po prvi put je opisao bolesnicu čija je bolest kasnije ponela njegovo ime, Alchajmerova bolest (AB) i dan danas nesmanjeno privlači pažnju kako stručnjaka tako i laika, jer još uvek predstavlja enigmu savremene medicine.

Vek kasnije AB i ostali oblici demencije pogađaju 24 miliona ljudi u svetu. Međutim, najviše zabrinjava činjenica što ta brojka vrlo brzo raste. Prema podacima objavljenim 2005. godine, u eminentnom medicinskom časopisu „Lancet“, u skoroj budućnosti, prvenstveno zbog produženja ljudskog veka, sledi nam neminovna epidemija demencije, pa se tako slikovito govori o pojavi jednog novog slučaja demencije u svetu svakih sedam sekundi. Najnovije naučne procene govore da bi do 2020. godine u svetu moglo biti 43 miliona obolelih, do 2040. godine čak 81 milion obolelih, a do 2050. godine preko 115 miliona obolelih od demencije.

Kad dođe do zaboravljanja već je kasno

Iako za Alchajmerovu bolest nema jedinstvenog efikasnog leka, postoje načini kojima ta bolest može da se uspori. U tome je ključno na vreme primetiti prve promene kod pacijenta, ali nažalost bolest se najčešće uočava u kasnijim fazama. Stručnjaci navode četiri simptoma ranog Alchajmera koji nemaju veze sa zaboravljanjem, ali mogu biti indikacija bolesti te su razlog za posetu lekaru.

Kompulzivni svrab

Veliki broj pacijenata s Alchajmerom često se i kompulzivno češe, čak i do pojave krvi. Naučnici nisu otkrili tačnu povezanost između same osnovne bolesti i svraba, ali svakako ovaj simptom uzimaju u obzir.

Problemi s vidom

Prema studiji objavljenoj u časopisu „American Journal of Epidemiology“ problemi s vidom mogu da budu vrlo rani pokazatelj demencije u kasnijim fazama života. Osobe trećeg životnog doba koje imaju slab vid, čak i ako nose naočare ili sočiva, imaju pet do deset puta veću šansu obolevanja od Alchajmerove bolesti ili drugih oblika demencije u periodu od 8,5 godina nakon pogoršanja vida, kažu naučnici.

Promene u rukopisu

Pomoću rukopisa možemo da otkrijemo i Alchajmerovu bolest, pogotovo ako je reč o slovima nepravilnog i „drhtućeg“ izgleda. U ovom slučaju rukopis se pogoršava s lošijim mentalnim stanjem, a pisanje vremenom postaje sve sporije. Reči se znatno razlikuju jedne od drugih s vidljivim trzajima na pojedinim slovima. Slično je i s Parkinsonovom bolešću koju, osim trzaja, karakterišu uska i zgrčena slova, a rukopis ponekad postane tako sitan da ga ni sam autor ne može pročitati.

Promene raspoloženja

Obolele osobe mogu da postanu plašljive, sumnjičave, depresivne ili teskobne. Nekada samouverene osobe mogu da postanu nesigurne i stidljive. Mogu da se lako uznemire ako su van kuće ili mesta na kojem se osećaju sigurno.

Izvor: Express.hr
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.