Pej pal u 2011. verovatno u Srbiji

0

BEOGRAD, 12. decembra 2010. (Beta) – Građani Srbije bi trebalo da sledeće godine dobiju mogućnost da plaćaju preko bezbednog sistema za plaćanje preko interneta Pej pal (PayPal), izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.

BEOGRAD, 12. decembra 2010. (Beta) – Građani Srbije bi trebalo da sledeće godine dobiju mogućnost da plaćaju preko bezbednog sistema za plaćanje preko interneta Pej pal (PayPal), izjavila je ministarka za telekomunikacije Srbije Jasna Matić.

„Mi smo s njima u stalnoj komunikaciji i Pej pal tvrdi da će biti prisutan na našem tržištu, ali se to nikako ne dešava. Sada imamo neka relativno čvrsta obećanja da će sledeće godine Srbija biti uvrštena među zemlje gde Pej pal funkcioniše, ali to ne zavisi od nas nego od same firme i njihove poslovne politike“, rekla je Matićeva u intervjuu portalu EurActiv.rs.

Na pitanje zašto Pej pal toliko okleva sa dolaskom u Srbiju, Matićeva je rekla da srpsko tržište nije veliko, kupovna moć je relativno mala, a ulazak na tržište iziskuje ulaganja.

Prema njenim rečima, Pej pal će građanima omogućiti pouzdan i bezbedan sistem plaćanja, a firmama otvoriti vrata za izvoz robe u inostranstvo.

Kako je dodala, da bi taj mehanizam dobro funkcionisao, potrebno je da carinski sistem bude efikasan, a troškovi carinjenja, špedicije i transporta niski, što u Srbiji nije slučaj.

„Ministarstvo za telekomunikacije je osnovalo radnu grupu za identifikaciju svih tih prepreka, pozvali smo i dobili članove iz svih relevantnih institucija – ministarstava finansija, trgovine i ekonomije i Narodne banke Srbije, kako bismo u jednom trajnom procesu pokušali da unapredimo elektronsku trgovinu“, kazala je ona.

Govoreći o modernizaciji državne uprave, Jasna Matić je rekla da se priprema zakon koji će obavezati upravu da građanima omogući da deo poslova obave preko interneta, kao i da bi zakon trebalo da bude gotov do sredine 2011. godine.

Građanima bi bilo omogućeno da na internetu pronađu informacije o uslugama državne i lokalne uprave, da preuzmu formulare za dobijanje potvrda, a u idealnom slučaju da obave posao preko interneta uz pomoć elektronskog potpisa.

„Tako nešto ne može da se postigne za godinu dana, i za sada nije završeno ni u Evropskoj uniji (EU)“, dodala je Matić.

Govoreći o upotrebi elektronskog potpisa u Srbiji, ona je rekla da očekuje da elektronski potpis u mobilnom telefonu označi veliki pomak u tom pravcu budući da građani Srbije imaju u proseku po više od jednog mobilnog telefona.

Elektronski potpis je u Srbiji počeo da se izdaje 2008. godine, a sada ga izdaju Pošte Srbije, ministarstvo unutrašnjih poslova, Privredna komora Srbije i firma Halkom u saradnji sa Telenorom.

Na pitanje kako će Srbija nadoknaditi kašnjenje za EU u pogledu razvoja elektronske uprave i informacionog društva, ona je kazala da Srbija približavanjem EU dobija sve veći pristup evropskim fondovima koji će joj pomoći da dostigne evropske standarde, i dodala da je i Vlada Srbije ponovo počela da ulaže u taj sektor.

„Kod nas je, pored zaostatka, veliki problem jer je naša vlada na prvi znak krize obustavila ulaganja u informacione tehnologije, ali na sreću, to je kratko trajalo i sada se te investicije ponovo vraćaju na onaj nivo koji je neophodan da bismo dostigli zemlje EU“, kazala je ministarka.

Na pitanje da li će i nakon prodaje Telekoma Vlada Srbije moći da utiče na cene tog operatera, ona je kazala da će se za Telekom i dalje za poskupljenje tražiti odobrenje od Ratela pošto je dominantan operater na tržištu.

Kada je reč o preporukama Vlade Srbije da se odloži poskupljenje, Matićeva je rekla da je teško da će to i dalje biti slučaj, i dodala da je to odlaganje i do sada bilo stvar poslovne politike Telekoma.

Matićeva je kazala da je Ministarstvo za telekomunikacije odgovorilo na sva pitanja iz Upitnika Evropske komisije i ocenila da je tržište telekomunikacija uglavnom usklađeno sa EU.

Ona je podsetila i da je planirana liberalizacija tržišta poštanskih usluga, što podrazumeva prelazak Pošta Srbije na tržišni način poslovanja i smanjivanje broja usluga koje su rezervisane za javnog poštanskog operatera.

Matićeva je kazala da u narednoj godini očekuje nastavak liberalizacije tržišta interneta, koje je liberalizovano u zakonima, ali je za bolju ponudu i niže cene potrebno razvijati infrastrukturu.

„Već sada imamo nekoliko investicionih projekata, pre svega u polaganju optičkih kablova i sugurno je da će vrlo uskoro i tu početi da funkcionise jedan efikasan tržišni mehanizam koji treba da dovede do pada cena“, kazala je ona.

Matićeva je kazala da u 2011. očekuje napredak i u domenu televizijske ponude, budući da u domenu kablovskih mreža građani za sada često nemaju veliki izbor operatera.

„Budući da je sada došlo do liberalizacije tržišta fiksne telefonije, različiti operateri će nuditi IPTV kroz razne pakete i sigurno je da će iduće godine ta liberalizacija tržišta elektronskih komunikacija kod nas biti ne samo u zakonima i na papiru nego i u stvarnom životu“, kazala je Jasna Matić u intervjuu za EurActiv.rs (www.EurActiv.rs).

svo/iva/dar

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.