Zlatni osmeh 2008.
Duhovito smešne, smušeno zagonetne, vickasto cinične, vrcavo sarkastične, provokativno zabavne, zanimljivo originalne, zezatorski lepe, intrigantno neobične, opominjuće proročke, začudno interesantne,... eh i he, i he eh karikature...
Šesti međunarodni bijenale karikature, "Zlatni osmeh"sa temom „Tradicija i progres“, otvoren je svečano u petak, 12. decembra 2008. godine, i biće smešan do 22. decembra 2008. godine u organizaciji ULUPUDS-a i FEKO-a Srbije u Etnografskom muzeju.
Univerzalnost ovogodišnje teme bijenala „Tradicija i progres“, isprovocirala je veliki broj autora širom sveta, tačnije iz 43 zemlje da se na oko 500 karikatura pozabave odnosom prošlog i budućeg, tradicionalnog i modernog, a ni to tradicionalno ne bi nikad postalo tradicionalno da nije u onom momentu bilo progresivno, kao što će i sve što je sada progresivno sigurno jednom postati tradicionalno.
Na svečanom otvaranju govorio je Dragomir Antonić, etnolog, koji je i napisao uvodni tekst za katalog pod naslovom Nema progresa bez tradicije: - Izgleda da drugih razlika između tradicije i napretka nema. Promene su vidljive u materijalnom delu tradicionalnih rituala. Pegla nije više na ćumur, električna je, ali žena i dalje njom pegla košulje i krevetske posteljine. Veštica ne leti na metli, već na usisivaču, ali je i dalje veštica, a leti kao i svaka srednjovekovna veštica na kućnom sredstvu za održavanje higijene. Ekran lap-topa je starinska računaljka, a sveštenik uz pomoć daljinskog upravljača menja živopis u hramu...
Dodeljene su i nagrade čiji je sponzor opština Stari grad, kao i specijalne diplome i priznanja. Prvu nagradu na ovogodišnjem "Zlatnom osmehu" dobio je Vladimir Stankovski iz Srbije, valjda smo mi Srbi još uvek najsmešniji, bar sami sebi. Onda redom Nikolaj Krašin iz Rusije, i oni su smešni, pa opet jedan mi Ljubomir Sopka, Srbija, pa diplome: Costel Patrascan, Cristian Topan - braća Rumuni, pa Sava Babić, pa jedan čiji su preci tradicionalno vezani za ove prostore Musa Gumus, Turska i Oleg Goutsol, Ukrajina. Nagradu NIN-a za najbolji rad u grafičkoj tehnici dobio je Nikolaj Krašin, to je onaj isti Rus.
Publika se smejala uz pićence i pijuckala uz karikature, jer nije mogla da pijucka uz pićence i da se smeška uz karikature, pa se sve završilo u smeškanju uz pijuckanje sa pićencetom uz karikature, a onda su se karikature smejale nama koji smo pijuckali pićence uz karikature kojima smo se smejali. A onda... Ma, neću više da vam pričam, idite pa sami vidite, pa se sami (sebi) smejte, jer to je i najslađe. A ima nas, hvala bogu, na dosta karikatura, samo se baš nešto ne prepoznajemo iz prve. Zagledajte se malo pažljivije...
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović