Huan Miro
Izreći, ali i delom stati iza tih reči: „ Slikarstvo i poezija spajaju se poput vođenja ljubavi, to je razmena krvi, potpuno predavanje, bez ikakve mudrosti, bez ikakve zaštite“ mogao je samo Huan Miro.
Izložba „Magija Huana Miroa: Crteži i grafike“ u galeriji "Progres" svečano je otvorena u četvrtak, 15. januara i trajaće do 7. februara 2009. godine. Ovom izložbom počinje mesec posvećen ovom čuvenom i zanimljivom španskom umetniku.
Institut Servantes, ambasada Španije u Beogradu i galerija "Progres" kao tri ugledne institucije imaju privilegiju i zadovoljstvo da beogradskoj publici (posle mnogih velikih evropskih gradova i Sombora kod nas) predstave vrednu kolekciju od šezdeset i tri dela orginalnih crteža i grafika (jedan deo je izveden kombinovanim tehnikama) velikog španskog slikara Huana Miroa.
Drugi deo izložbe je upriličen u galeriji Instituta Servantes u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu, a to su dve grafike slavnog umetnika otkupljene 1967. godine i izlagane nekoliko puta na značajnim izložbama inostrane umetnosti.
Izloženi radovi, prema rečima kustosa izložbe Marise Oropese, uvode nas u jedan poetičniji i veseliji Miroov svet. Huan Miro je na svojim grafikama i crtežima kao i na svojim platnima slobodno izražavao svoje ideje u kojima se stapaju pitomost i nasilje, jasnoća i tama, radost, neuobičajene pojave... Kod Miroa nema ničeg apstraktnog, uvek je imao reference u konkretnim stvarima. Nije ih predstavljao onako kako ih vidimo, već onako kako ih je osećao ili kako bi voleo da ih mi osetimo. Slikar je priznao da svaki trun prašine poseduje jednu divotu, dušu, i da mu najjednostavnije stvari daju ideje. Ali, da, čovek treba da sačuva dovoljno iskrenosti i čistote da bi bio ganut.
O životu i delu velikog umetnika su govorili ambasador Španije u Beogradu, Injigo de Palasia Espanja i direktor Instituta Servantes, Huan Fernandes Elorijaga. Nadahnuti govori, ali i sažeti, krajnje primereni, sigurno su u pravom momentu dobar uvod u razgledanje izložbe, a publika je znala da prepozna ovaj kvalitet i da govornike nagradi iskrenim aplauzom.
Iako smo dobar deo Miroovog dela mogli lako sagledati i kroz izložbe i kroz literaturu o umetnosti pa i na neke druge načine, svežina, neposrednost i sloboda kojom je stvarao uvek nas iznova oduševljavaju i inspirišu. Kada je reč o crtežu, čini mi se da je to uvek i znak, i ideja, i osećanje, isto koliko i linija koja se kreće po površini koja je u stvari prostor- ali onaj beskonačan i ničim neograničen, a boja je uvek sreća, zadovoljstvo, strast... koliko i simbol boje i obojeni simbol. I sve se to prepliće i slaže u slojevima igre i maštarija u umetnost u kojoj je sve do krajnjih granica personalizovano i istovremeno u potpunosti univerzalno.
Uz zahvalnost svima koji su se potrudili da do realizacije ove izložbe dođe treba reći da se velike izložbe dešavaju jednom godišnje, ili tek-tek nešto češće, isto kao što se i veliki umetnici ne rađaju baš svaki dan,... prilika je koliko nažalost retka, toliko i na sreću lepa, i naravno, ne treba je nikako propustiti.
Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić