Kanon Milutina Milankovića

- Milankovićev "Kanon osunčavanja Zemlje" zauvek će ostati kamen temeljac nauka o klimi - reči su jednih od mnogih koji su prihvatili i nastavili Milankovićevo delo - Andrea Beržea i Fedoara Mesingera.

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u sredu, 28. januara otvorena je velika reprezentativna izložba o životu i delu Milutina Milankovića, povodom 130. godišnjice rođenja svetski priznatog srpskog naučnika. Izložba je naslovljena „Kanon Milutina Milankovića“ i prati je studijski katalog "Ciklusi i zapisi" (Opus solis Milutina Milankovića). 

Milutin Milanković bio je jedan od najvećih umova svih vremena koji se bavio naukom o planeti Zemlji kao utemeljivač moderne klimatologije. On je velike ciklične klimatske promene na planeti Zemlji, a što je sad već opšte prihvaćeno i potvrđeno brojnim radovima koji su proizišli iz njegove revolucionarne teorije „Kanon osunčavanja“, pripisao nebeskoj mehanici.

Velike promene klime izaziva promena putanje i položaja Zemlje na svom putu oko Sunca, na kom se ona ponaša kao čigra. Osa rotacije menja nagib i položaj u odnosu na putanju tako da opisuje kupu, a te promene se ne dešavaju ravnomerno. Svi ovi navedeni uzroci (nagib, položaj i oblik putanje) deluju zajedno na promenu osunčavanja, a to dovodi do velikih i značajnih pomeranja polarne granice i tako nastaju i prestaju ledena doba.

Ovo je samo deo i ukratko prepričano od svega onoga što se može naći u katalogu i videti na izložbi. Ovde bi trebalo dodati da je Milanković reformisao julijanski kalendar, sa velikom preciznošću, ali i da je dao niz značajnih građevinskih ostvarenja, koja su i danas u primeni. Značaj Milankovićevog dela je gotovo nemerljiv, dovoljno je samo reći da ga NASA ubraja u deset najznačajnijih naučnika u ovoj oblasti, ili da su mnogi toponimi i na Zemlji ali i u svemiru nazvani po njemu.

Autori izložbe su akademik Đorđe Zloković i prof. dr Aleksandar Petrović, a autor postavke je arhitekta Ljiljana Radosavljević. Izložba je ostvarena uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije.

Izložbu su otvorili akademik Nikola Hajdin koji je govorio o životu i delu velikog naučnika i značaju njegovih ostvarenja koja će tek biti primenjena u praksi, jer su neiscrpna upravo za nauku budućnosti. Takođe, veoma počastvovanim što je mogao da učestvuje u ovom svečanom činu je dr Fabricijo Antonioli, istraživač u institutu ENEA za nove tehnologije, energiju i ekologiju iz Rima, koji je potvrdio Milankovićeve teorije. Na otvaranju je govorio i Helmut Rehberger, prodekan Građevinskog fakulteta iz Beča gde je Milanković završio studije kao najbolji student. Podsećajući prisutne na značaj dela velikog naučnika Rehberger je izrazio zadovoljstvo što je bečki univerzitet imao čast da Milanković stiče znanje na ovoj ustanovi, koja je uvek bila otvorena za mlade naučnike iz celog sveta. 

Uz ime Milutina Milankovića, prvog Srbina koji je postao doktor tehničkih nauka Bečke visoke škole 1904. godine, vezan je sinonim „putnik kroz vreme i prostore”. Za prošlost ga vezuje tumačenje velikih promena klime prohujalih doba, a za budućnost njegov dijagram osunčavanja, svetionik za sve ono što je pred nama.

Milankovićevo delo je štampano pred samo bombardovanje 1941. godine i kako je bomba pala i na samu štampariju, u prvom momentu je izgledalo da je celokupno delo zajedno sa rukopisima nepovratno izgubljeno. Ali, kako je sudbina htela, posle dvadesetak dana ispod ruševina su pronađeni kompletni odštampani tabaci, od koji su samo oni poslednji odštampani propali, pa su naknadno doštampani i zato su na drugačijem - žućkastom papiru. 

Postoji ideja i u planu je da se celokupno delo Milutina Milankovića uskoro pojavi obimno i dobro uređeno, i bude dostupno kako naučnim krugovima tako i znatiželjnim zaljubljenicima u ovu interesantnu ali i nedovoljno proučavamu i primenjivanu oblast nauke, pred kojom, naravno, tek predstoji budućnost, a u čemu i jeste njena prava veličina. 

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović