Debeo svaki treći stanovnik Srbije

Prema poslednjim istraživanjima, svako sedmo dete u našoj zemlji je gojazno. Upravo zbog problema s debljinom oko dve hiljade ljudi godišnje poseti savetovališta za ishranu.

Podaci Instituta za higijenu Medicinskog fakulteta pokazju da je više od 57 odsto ljudi, uz primenu dijetoterapije, smanji upotrebu lekova ili potpuno prestane da ih pije, pišu Novosti.

- Skoro 76 odsto naših pacijenata, osim gojaznosti, imali su i neku drugu bolest. To su, najčešće, hipertenzija, poremećaj metabolizma, šećerna ili koronarna bolest, problemi s bubrezima i štitnom žlezdom. Ta oboljenja zahtevaju korekciju ishrane. Naša namera nije da ih pošaljemo kući s dijetama koje nisu upotrebljive, već da im poboljšamo stanje kada je reč o hroničnim bolestima - kaže prof. dr Branko Jakovljević, specijalista ishrane pri beogradskom Institutu.

Prema rečima Jakovljevića, kod njih godišnje dođe oko 1.000 pacijenata sa uputom. Uz to, stručnjaci obave i do četiri hiljade kontrolnih pregleda. A, da bi se građani lečili besplatno, moraju da imaju medicinski opravdan razlog.

"Pojedini pacijenti ne mogu da dobiju uput, pa plaćaju preglede", objašnjava prof. dr Jakovljević. "Njih je oko 200 godišnje. Cena prvog pregleda je 3.500, a kontrolnog 1.500 dinara. Oko 38 odsto ljudi, na kraju, uspe da ishranu dovede u normalu. Inače, dve trećine pacijenata su žene".

Savete za pravilnu ishranu dobijaju i pacijenti u Nišu. Kako nam je rekla dr Maja Nikolić iz Instituta za javno zdravlje, deca do 15 godina i osobe sa dijabetesom ili bubrežni bolesnici ne plaćaju preglede.

"Godišnje nam sa uputom dođe više od 500 novih pacijenata, ali se svi oni vraćaju jer su u pitanju hronična stanja", priča dr Nikolić. "Zbog teške ekonomske situacije sve je manje komercijalnih usluga. Kod nas je cena prvog pregleda 1.000 dinara, a kontrole 300 dinara".

Savetovalište za ishranu, a da nije na nivou doma zdravlja, postoji još u Novom Sadu.

"Reč je o nastavku rada veoma uspešnog Dispanzera za šećernu bolest", ispričala je dr Dragana Balać, iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine. " Za poslednjih pet godina na prvi pregled došlo je više od 3.000 pacijenata. Beležimo porast onih koji dolaze po savet oko ishrane".