"Gvidova mapa" - knjiga o evropskom hodočašću
Jedan od najvećih putnika današnjice, kojem je osim životne ljubavi putovanje odavno postalo
i profesija i književni kredo, geopoetičar i „kum“ beogradskoj kući Geopoetika s početka
devedesetih, napisao je novu knjigu hodočašća po evropskom kontinentu. Među opisima
delova „garderobe“ ove Stare dame našlo se i nešto „odevnih predmeta“ iz Srbije, Crne Gore,
Hrvatske. No, tu su i skandinavski predeli, poseta Trstu, Galiciji, Parizu, Veneciji...
Knjiga počinje i završava se posetom njegovoj rodnoj Škotskoj (da podsetimo, Vajt decenijama živi u
francuskoj Bretanji). Svoj sopstveni gost? Da, jer cela knjiga odiše čudnovatim odmakom od
samoga sebe, pa i slika koje se opisuju... kao da je reč o nekom ubrzanom putovanju, prolasku
kroz već viđeno, potvrđivanju već znanog. Doduše, ako je ikome svet poznat – onda bi to trebalo
da je Kenetu Vajtu. Otud je svejedno na koje vreme se odnose putešestvija po Beogradu, Puli,
obodu Balkana, Jadrana ili raznih severnih mora Evrope: to su pre svega susreti s ljudima i
prirodom. Čitaoci Vajtovih knjiga setiće se da je ovaj redosled u većini njegovih ranijih knjiga
bio, ipak, obrnut!
Ideja za zajednički naslov ovim putopisima nalazi se u tzv. Gvidovoj mapi iz 1119. godine čiji
je autor bio Gvido iz Pize, a na kojoj je oslikana kolorna, čudnovata i maštovita mapa sveta, a
pre svega tri kontinenta: Evrope, Afrike i Azije. Karta se čuva u Kraljevskoj biblioteci Belgije
u Briselu i ona je glavni inspirator ovom hodočašću: ono je em asketski šturo (čak i u jeziku)
em ima svoje suštinsko, metajezgro u prevashodno i ovde nedosledno zastupljenom posebnom
prostoru – na Mediteranu.