Deficit oko dve milijarde evra

U prvih pet meseci ove godine spoljnotrgovinska razmena srpske privrede nastavila je da raste, ali problem je u tome što je bio brži uvoz od izvoza robe. Tako je, recimo, izvoz sa rastom od 16,8 odsto u odnosu na isto lanjsko razdoblje jedva i to neznatno premašio dve milijarde dolara, dok je uvoz „težio“ više nego duplo, tačnije preko 4,6 milijarde dolara, što je povećanje od čak 23,4 odsto.

Situacija nije nimalo sjajna ni kada se sve to preračuna u evre − izvoz je povećavši se oko 24 odsto dostigao oko 1,6 milijardu, a uvoz ga je, budući da je vredeo oko 3,8 milijarde evra, naravno nadmašio i veći je od prošlogodišnjeg bezmalo za trećinu − oko 31 odsto. Sve u svemu i spoljnotrgovinski deficit je ostavio visoke stope rasta u dolarima od 28,9 odsto, a u evrima čak 36,9 odsto. Deficit u evrima bio je oko dve milijarde, a u dolarima oko 2,6 milijarde, što znači da je bio veći od izvoza 3ak odsto u oba slučaja.

U odnosu na prošlu godinu pogoršala se i pokrivenost uvoza izvozom, budući da je pala sa oko 45 na oko 43 odsto. Kada se u ovu računicu uključi i promet robe s Crnom Gorom, slika je samo neznatno drugačija, jer se izvozu može dodati još 161,9 milion evra, a uvozu 45,5 miliona evra. U saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, inače, ističe se da je povećanje uvoza posledica uvoza energenata za 862 miliona dolara, čije je učešće u ukupnom uvozu bilo 18,5 odsto, zatim rude bakra i gvožđa − 115 miliona i rasta tražnje, kako javne tako i lične potrošnje, što se ilustruje podatkom da je za uvoz drumskih vozila plaćeno 335 miliona dolara i to čini 7,2 odsto ukupnog uvoza. Rast izvoza objašnjava se time da su u ovaj posao krenula uglavom već privatizovana i restrukturirana preduzeća, ali i realizacijom sporazuma sa EU o izvozu tekstilnih proizvoda, kao i porastom svetskih cena osnovnih metala i rastom ekonomske aktivnosti u svetu.

Na rast izvoza naravno uticao je i suficit u razmeni hrane − izvoz žitarica i proizvoda od njih dostigao je 85 miliona dolara, a od toga 53 miliona se odnosi na kukuruz, dok je izvozom šećera „uknjiženo“ 75 miliona dolara. U proteklom periodu inače glavni izvozni aduti su bili gvožđe i čelik − 297 miliona dolara, obojeni metali − 214 miliona, odeća − 112 miliona, razni gotovi i proizvodi od kaučuka po − 91 milion dolara i na ovu robu odnosi se 40 odsto srpskog izvoza. Najviše se izvozilo u Italiju i to robe za oko 348 miliona dolara, a i razmena je bila uravnotežena sa BiH − oko 248 miliona i pritom je ostvaren suficit od 139 miliona i Nemačku − 211,7 miliona dolara. Preko granice najviše je otišlo materijala za reprodukciju − 69,4 odsto, zatim robe za široku potrošnju − 25,6 odsto i najmanje opreme − samo pet odsto.

Kada je reč o uvozu najviše deviza otišlo je za naftu i derivate − 564 miliona dolara, zatim drumska vozila − 335 miliona, gas − 333 miliona, industrijske mašine za opštu upotrebu − 210 miliona i električne mašine, aparate i uređaje − 177 miliona dolara, što sve zajedno čini 34,7 odsto ukupnog uvoza. I u ovom slučaju dominirao je materijal za reprodukciju za koji je plaćeno oko 2,9 miliona dolara i on u ukupnom uvozu učestvuje sa 63,7 odsto, potom robu široke potrošnje − oko milijarda dolara, ili bezmalo 22 odsto, i najmanje za opremu − samo oko 674 miliona dolara ili 14,4 odsto. Najviše se naravno uvozilo iz Rusije − 795 miliona dolara i sa njom Srbija ima i najveći deficit, zatim iz Nemačke − oko 430 miliona i Italije − oko 391 milion dolara. (“Pregled”)