Metafizika pop umetnosti

Ne brini, Bela Nika, biće sve u redu, to ti je kao vodena tajna lampe DR06-Z, ili nedeljno popodne Malog princa ili čak kao gazdinstvo zvano The Boomroom. 

Izložba slika Dragana Zdravkovića u Galeriji ULUS, uzeo sam za sebe slobodu da je u najavi naslovim „Metafizika pop umetnosti“, dok je u katalogu svoj likovni osvrt Lj. Gligorijević naslovio „Slikanje i bacanje strune“. 

A možda... „Metafizika slike - Slika metafizike ili Pop umetnost bacanja strune – Bacanje struna pop umetnosti ili... kao da možemo ovako do u beskonačnost, i to je tako sa Draganovim slikama, nema im kraja, sem ako kraj nije (a jeste) novi i novi i novi početak. 

Izložbu možete p(r)ogledati od 1. do 14. aprila 2009. godine, a još ponešto, pre - za vreme – posle ove izložbe, na odličnom umetnikovom sajtu www.draganzdravkovic.com 

Pratimo pažljivo, nestrpljivo očekujući nove izložbe, projekte, događaje..., Draganov rad, i veoma smo mu zahvalni za odličnu saradnju koju smo lako i lepo ostvarili. Bili smo i na prošloj velikoj izložbi „Gazdinstva“ u Galeriji 73, i u O3ONE-u na izložbi „Space For Artwork II“... 

Naravno da ni ovog puta nismo mogli, u masi ljubitelja i prijatelja Draganove umetnosti, pogledati slike baš lako. Treba, ipak, malo intime, malo tišine, malo vanvremenosti i vanprostornosti da bi doživljaj bio što bliže potpunom, ali i prvo gledanje (kao i prva ljubav) ima svojih draži i lepota, samo se treba opustiti i upustiti u istraživanja nekog onostranog sveta, recimo bliskog svetu mašte i snoviđenja. 

I tako (naizgled) polazeći od fotografskog hiperrealizma kolažiranih visokoizdizajniranih reklamnih piktorala vizuelnog-izvizueliziranog potrošačkog društva pa sve do pop-art nadrealizma i nazad, putujemo kroz Draganove slike, slobodno ih čitajući u sebi samozadatom ključu na bezbroj načina. 

Doživljavamo umetnost osećajući je kao čudesno, fantastično, fantazmagorično otelotvorenje proživljenih ideja i nepreživljenih ideja, kao da se prve razlikuju od drugih, kao da su iste-različite, a jesu, a i nisu, zavisi koliko ih iskreno želimo i volimo. 

A ove se slike daju voleti. I upravu to je lepota koju vidimo u njima, ima i drugih, pa možemo i o tome pričati. Jedino što je neosporno i o čemu se u ovom slučaju ne diskutuje je umetnička i likovna (stavljam ovu drugu u istu ravan jer je nepravedno zapostavljana, a ovde rehabilitovana) vrednost srazmerna veličini iskrenih stremljenja i želja autora koje su u beskonačnom vidokrugu stvaralaštva velikih i pravih posvećenika poznatih nam iz istorije umetnosti. Kao što nikad nije kasno, tako isto nikad nije ni rano staviti sve na svoje pravo mesto.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović