Kriza preti i državi i građanima
Poslovni ambijent u srpskoj privredi, iako neznatno bolji nego što je bio, ipak, je daleko od zadovoljavajućeg. I mada su ostvareni pozitivni pomaci u pogledu kretanja proizvodnje, građevinske aktivnosti, koja bi mogla povući napred ostatak privrede, jačanja deviznih rezervi, kao i junskih cena, po svemu sudeći ovogodišnja inflacija najverovatnije će dostići između 13,5 i 14 odsto, a spoljnotrgovinski deficit bi mogao biti oko šest i po milijardi dolara − ocenili su stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja na konferenciji za novinare prilikom prezentacije tekućih privrednih kretanja u Srbiji i to na osnovu ankete oko 200 privrednika. Prema procenama IZIT-a, dakle, i pored nulte junske inflacije i letnjeg zatišja, od jeseni se može očekivati jačanje inflatornih tendencija, jer, kako su istakli prof. dr Miloje Kanjevac, direktor i Saša Ðogović, saradnik ovog instituta, još nisu otklonjeni glavni uzroci inflacije − kašnjenje u restrukturiranju javnih i velikih društvenih preduzeća, odnosno prevelika lična i javna potrošnja i rast zarada iznad bruto društvenog proizvoda.
Upozoravajući da dužnička kriza preti ne samo državi nego i građanima, dr Kanjevac je i posebno upozorio na negativne tendencije na sektoru spoljnotrgovinske razmene, odnosno bržem rastu uvoza od izvoza, a posebno na činjenicu da u strukturi uvoza raste učešće robe široke potrošnje koje je dostiglo oko 48 odsto. U tom kontekstu Ðogović je procenio da bi njeno učešće moglo biti i više od 50 odsto, što je i te kako loš signal, pogotovu zbog toga što se sve manje uvozi oprema koja bi mogla podići nivo proizvodnje, a samim tim i izvoza u kojem sada dominiraju sirovine i reprodukcioni materijal. Ovo produbljivanje jaza između uvoza i izvoza samo će povećati deficit.
U svemu ovome dodatni je problem to, smatra dr Kanjevac, što banke, pogotovu one strane, prosto jure građane da uzimaju kredite kojima se potom kupuje uvozna roba široke potrošnje. A ovako podignuta tražnja iznad realnih mogućnosti i te kako gura inflaciju. Ni sadašnji devizni kurs ne ide u prilog izvoznicima, niti građanima koji su silom prilika primorani da devize menjaju za dinare i on za sada odgovara samo uvoznicima. Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, koja je u maju u odnosu na prethodni mesec porasla oko šest odsto čemu je i posebno kumovala prerađivačka industrija sa skokom od preko 10 odsto i lanjskim učešćem od 75 odsto u onoj ukupnoj proizvodnji, stručnjaci IZIT−a su objasnili uzroke velikih oscilacija u njenom kretanju.
To što nema stranih direktnih, a pogotovu grinfild, investicija jedan je od osnovnih razloga što proizvodnja ne oživljava. Takvih investicija nema, pre svega, zbog nestabilne privredne situacije, visoke inflacije, ali i nezadovoljavajuće infrastrukture. Među negativnim tendencijama u privrednim kretanjima i ukupnom poslovnom ambijentu, stručnjaci IZIT-a su pomenuli i nelikvidnost poslovnih banaka, koja je ove godine u maju bila najniža, odnosno pala je 26,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, a među onim pozitivnim jačanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije. (“Pregled”)