PDV doneo sto milijardi dinara

Osim januara suficit proknjižen u svim ostalim mesecima, ali je šestomesečnom plusu od bezmalo 6,9 milijardi dinara najviše kumovao, ipak, april kada je namaknuta gotovo polovina ovog suficita

Ako je suditi, istina prema već poslovično optimistički nastrojenom, ministru finansija Dinkiću − za budžet očigledno zime nema, a za to se „potrudila“ i prva polovina godine u kojoj se republička kasa punila po planu, a za očekivati je da će takav trend biti nastavljen i u drugom polugodištu, tim pre što su napokon, kroz znatno veće naplate, „proradili“ i PDV i akcize. 

Naime, crta ispod polugodišnjeg budžetskog salda podvučena je upravo u znaku solidnog suficita od bezmalo 6,9 milijardi dinara, pri čemu je značajna i činjenica da je on, izuzev januara, proknjižen u svim ostalim mesecima, mada mu je, ruku na srce, najviše kumovao, ipak, april kada je namaknuta i bezmalo polovina tog plusa. Ministar Dinkić očekuje u drugom delu godine i znatno veće neplanirane prihode, poput onih od prodaje Mobtela, što će znatno popuniti prihodnu budžetsku stavku, tako da već u septembru valja računati i sa rebalansom kojim će biti obezbeđena recimo, i sredstva za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana. Zahvaljujući i rekordnoj junskoj naplati, teškoj 42,2 milijarde, u prvih šest meseci ove godine u budžet se slilo preko 218, 8 milijardi dinara, što je naravno u najvećoj meri učinak poreskih prihoda, jer je po tom osnovu naplaćeno više od 203,6 milijarde. Pojedinačno, najvredniji je svakako učinak PDV−a, po kom osnovu je prihodovano gotovo sto milijardi dinara, dakle i polovina ukupnog poreskog salda.

Oporezivanjem dohotka, dobiti i kapitalnih dobitaka namaknuto je 39,5 milijardi, a čak 35,7 milijardi bili su teški prihodi od akciza i to zahvaljujući značajnom rastu naplata u poslednja dva meseca. Naime, uz znatan rast i prihoda od PDV−a, akcize su recimo, u junu bezmalo duplirane u odnosu na prve mesece ove godine. Među poreskim prihodima izdvajaju se još i oni po osnovu poreza na međunarodnu trgovinu i transakcije, dakle carina, koji su u prvoj polovini godine premašili 22,3 milijarde. Od ukupno preko 15,1 milijardi neporeskih prihoda, više od trećine čine oni od prodaje dobara i usluga, dok je recimo, učinak novčanih kazni i oduzete imovinske koristi u ovom periodu premašio 2,9 milijarde. Na ime tekućih rashoda u prvom polugođu potrošeno je tek nešto više od 212 milijardi dinara, a svaki četvrti budžetski dinar završio je kao transfer organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Za desetak i kusur milijardi bili su lakši transferi ostalim nivoima vlasti, ponajpre naravno dojučerašnjoj državnoj zajednici, dok su sa 38 milijardi pokriveni plate i dodaci zaposlenih. Na ime naknada za socijalnu zaštitu isplaćeno je više od 23,2 milijarde, a među značajnijim stavkama je i 14,2 milijardi izdvojenih za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, odnosno 7,6 milijardi, koliko su koštali socijalni doprinosi na teret poslodavaca. Istovremeno, otplata stranih kamata budžet je koštala 5,6 milijardi, dok je za kamate na domaći javni dug dato tek nešto više od 1,3 milijarde. Međutim, više od 3,3 milijarde koštale su tzv. specijalizovane usluge, a toliko budžetskih para izdvojeno je i za zgrade i građevinske objekte, odnosno mašine i opremu. (“Pregled”)