Po stanovniku 4.555 dolara

Srbija se mora usredesrediti na poštovanje međunarodnih zahteva i uputstava, zapravo na harmonizaciju statističkog sistema sa onim u Evropskoj uniji, jer je to preduslov za dobijanje opšteg uverenja o pouzdanosti podataka, kako za unutrašnje potrebe, tako i za međunarodna poređenja i pregovore o pridruživanju EU, kao i sa Svetskom trgovinskom organizacijom. U tom pogledu u Republičkom zavodu za statistiku već je učinjen veliki napredak, jer su primenjeni međunarodni standardi i klasifikacija − istakla je Esmeralda Hernandez−Aragones, šefica Odeljenja za ekonomiju i integracije u delegaciji Evropske komisije, na seminaru „Na putu ka novom statističkom sistemu − partnerstvo u razvoju nacionalnih računa u Srbiji“ koji je deo tehničke pomoći statistici Srbije, koju je omogućila EU, finansirajući ovaj projekat sa preko milion evra.

Projekat se, inače, realizuje uz saradnju sa zavodima za statistiku Italije, Švedske i Mađarske. Cilj ovog projekta je razvoj sistema nacionalnih računa, kao i metodologije izrade bruto domaćeg proizvoda i njihovo dovođenje na nivo međunarodnih standarda. 

Istakavši da integrisanje u Evropu podrazumeva i ulazak u Evropski statistički sistem za čije se zahteve Srbija mora pripremiti, dr Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, podsetio je na osnovne principe koje moraju poštovati svi oni koji „proizvode“ ili koriste statistiku, kao što su recimo NBS, Poreska i Uprava carina, Agencija za zapošljavanje, Ministarstvo finansija i drugi.

Kada novi zakon o statistici bude usvojen Vlada će morati da formira savetodavno telo statistički savet. Kao dva dobra primera saradnje sa zvaničnom statistikom prof. dr Bojan Dimitrijević, republički ministar trgovine, turizma i usluga, pomenuo je potrošačku korpu i priprema za uvođenje satelitskih računa u turizmu. U tom kontekstu on je istakao da Komisija koja je formirana za kreiranje nove potrošačke korpe završava svoj posao i da će nova korpa ugledati svetlo dana već u septembru.

− Sada nemamo statistiku u oblasti turizma − smatra dr Dimitrijević što nije dobro, jer bi ti podaci mogli da koriste potencijalnim investitorima, budući da je legalno zaposlenih u ugostiteljstvu 25 hiljada ljudi, a u sivoj zoni oko 70 hiljada. Kada se usvoje nova pravila videće se i da je, recimo devizni priliv od turizma lane bio i veći od evidentiranih oko 300 miliona dolara, kada se uključi i potrošnja turista koja sada nije evidentirana. Čak Ligeti, direktor nacionalnih računa Mađarskog centralnog zavoda za statistiku, istakao je da je statistički sistem značajna podrška reformi, a nacionalni računi su opis privrede i za njihovo sačinjavanje 140 zemalja koristi međunarodne standarde koji omogućavaju poređenje među zemljama. Prema računici Ligetija bruto društveni proizvod po stanovniku u Srbiji 2003. godine bio je 4.555 dolara, a u Mađaraskoj 14.629, dok je najmanji bio u Etiopiji − 677 dolara i najveći u Luksemburgu − oko 52 hiljade dolara. Dr Miladin Kovačević, zamenik direktora RZS, se založio za nastavak započete saradnje sa MMF− om oko pristupa sistemima diseminacije podataka, proširenje saradnje sa evropskom statistikom i Evropskom komisijom, razvoj računa u stalnim cenama, kvartalnih nacionalnih računa u smislu obračuna dinamike investicija i državne potrošnje. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.