Generacija 5 - do poslednjeg atoma

Spiritus movens tandem Ilke (klavijature) / Krle (gitara), zatim Najda koga smo slušali i nedavno na koncertu Smaka u Kombank Areni, basista Cajger i gostujući bubnjar Joško Hartl (Kerber), uz esenciju Generacija 5 hitova, isprašili su, tokom svirke koja je potrajala više od dva sata, niz rok standarda, i tako ovaj nastup učinili osobenim, drugačijim u odnosu na klasične koncerte kojih, uistinu, i nema mnogo kad su oni u pitanju.

GENERACIJA 5 U ATOMU - FOTO GALERIJA

Posle laganog početka („Šta ćemo sad nas dvoje“), stvar se ubrzala uz „Ne pravi galamu“, „Spakuj se, požuri“, „Umoran od svega“ i „Javi se“, a onda je počeo onaj neobičniji deo večeri. Najda je takođe uzeo gitaru, narednih pola sata je proteklo kao na mnogim cover svirkama bendova poput Fuzzboxa ili nekada, recimo, Ben Hura. Deep Purple, AC/DC, Jimi Hendrix, Free, Led Zeppelin, Gary Moore, Stevie Wonder...sve to se čulo u G5 verzijama, a u „a sad nešto naše“ momentima usledile su „Ritam dodira“, njihov prvi hit „Svemu dođe kraj“, „Rođen na asfaltu“, nezaobilazne „Ti i ja“, „Dolazim za pet minuta“... „Ti samo budi dovoljno daleko“ je Najda otpevao uz interesantnu promenu – „...još ću se nekOm (a ne 'nekim') naći sreću...“. Neki su šaljivo prokomentarisali da je evergreen balada sa takvim stihom bila preteča gay pokreta u Srbiji.

„Najjači ostaju“ jeste prava poruka za kraj, ali su večiti G5 mladići ipak zapevali još nešto, svi zagrljeni oko mikrofona – jedan u nizu tekstova koji je, svojevremeno, ispisao za njih Bora Đorđević, „Pseto“. Šteta je što ovakvih, klupskih svirki velikih bendova nema u Srbiji više, šteta je i što je Generacija 5 još davno odabrala da funkcioniše tek periodično, ali i takav izbor treba poštovati i obradovati se svaki put kada se okupe.