Čime se bave udruženja za zaštitu životinja?

Volonteri se svakodnevno suočavaju sa novim napuštenim životinjama, pogotovo štencima i mačićima koji su izbačeni iz domova građana koji nisu sterilisali svoje pse i mačke, novim bolesnim, povređenim ili otrovanim napuštenim životinjama. Građani se obraćaju udruženjima, smatrajući da je njihova obaveza da zbrinu sve te životinje. Većina udruženja za zaštitu životinja bavi se zbrinjavanjem i udomljavanjem životinja, bez aktivnosti koje bi doprinosile sistemskim rešenjima.

Međutim, propisima je uloga udruženja za zaštitu životinja određena sasvim drugačije. Zakon o veterinarstvu obavezuje lokalne samouprave da zbrinjavaju napuštene životinje. Pored Zakona o udruženjima, Zakona o računovodstvu i drugih opštih akata koji propisuju obaveze svih udruženja, udruženja za zaštitu životinja imaju i zakonske obaveze propisane Zakonom o dobrobiti životinja.

Ulogu organizacija civilnog društva najbolje je opisao Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, rekavši nedavno da „Civilno društvo treba da ima ulogu u procesu donošenja odluka, izradi nacrta zakona, ali i da kontroliše da li se usvojeni zakoni u praksi sprovode, što često nije slučaj”.

Zakon o dobrobiti životinja kaže da su udruženja dužna da sarađuju sa svim zainteresovanim stranama. Član 3. tog zakona kaže: “Državni organi, naučnoistraživačke organizacije, ustanove u oblasti obrazovanja, veterine, poljoprivrede, zdravstva, informisanja, kulture, kao i druge ustanove i organizacije i pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji obavljaju delatnosti, odnosno poslove u vezi sa životinjama, dužni su da obezbeđuju, usmeravaju i podstiču jačanje svesti o značaju dobrobiti životinja. Lica iz stava 1. ovog člana, organi jedinica lokalne samouprave, kao i građani i udruženja dužni su da brinu o životu i zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja i međusobno sarađuju, koordiniraju i usklađuju donošenje i sprovođenje odluka u oblasti dobrobiti životinja”.

U realnosti, o pravoj saradnji svih zainteresovanih strana nema govora, a većina udruženja ni ne insistira na saradnji sa bilo kim jer se ni ne bavi sistemskim rešenjima.

Udruženja koja imaju svoja prihvatilišta dužna su da zbrinjavaju napuštene životinje u skladu sa zakonom. Član 65. kaže: „Vlasnik prihvatilišta je dužan da: 1) prima prijave o napuštenim životinjama i da obezbedi zbrinjavanje svake napuštene životinje, u skladu sa ovim zakonom”.

Kapaciteti prihvatilišta za napuštene životinje odavno su puni, a samo mali broj prihvatilišta obezbeđuje zaštitu dobrobiti životinja. Još nijedno privatno prihvatilište nije registrovano u skladu sa novim pravilnikom, tako da trenutno ne može da se diskutuje na pravi način o ovoj obavezi udruženja.

Najvažnija zakonska obaveza udruženja jeste edukacija građana. Član 74. kaže: “Udruženja koja su registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija i osnivanje udruženja i čiji ciljevi su usmereni na zaštitu dobrobiti životinja, dužna su da rade na širenju svesti i informisanju javnosti o dobrobiti životinja, u skladu sa ovim zakonom, i da svojim delovanjem aktivno učestvuju u zaštiti dobrobiti životinja na način kojim se ne povređuje etika i prava drugih građana, a ako imaju prihvatilište dužna su da rade na zbrinjavanju napuštenih životinja uz prethodni oporavak i zdravstveno zbrinjavanje životinja“, a član 75. kaže: “U slučaju da udruženja iz člana 74. ovog zakona obavljaju aktivnosti suprotno odredbama ovog zakona, Ministarstvo o tome obaveštava nadležni državni organ kod koga su registrovana”.

Samo mali broj udruženja za zaštitu životinja ima svoj sajt sa edukativnim tekstovima. Edukacijom građana bavi se zanemariv broj udruženja, a rad većine udruženja nije transparentan, nije moguće stupanje u kontakt s njima i niko ne zna čime se ona zapravo bave.

U Srbiji se zapravo uopšte ne prepoznaje uloga organizacija civilnog društva u oblasti zaštite dobrobiti životinja, tako da se one gotovo i ne pominju kao zainteresovana strana. Zbog specifične situacije u kojoj se nalaze napušteni psi i mačke, većina udruženja još uvek se bavi isključivo zbrinjavanjem i udomljavanjem pasa i mačaka. Najbolji put za prevazilaženje ovakve situacije jeste edukacija predstavnika OCD u oblasti zaštite dobrobiti životinja koja je jedan od ciljeva dugoročne strategije našeg udruženja.
Autor: Nataša Vukmirović
Ljudi za životinje

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.