Manja zavisnost Evrope od ruskog gasa

Potrošnja struje u svetu do 2030. će biti po− većana za 50 odsto

Veliki deo električne energije u svetu − 40,1 odsto − dobija se korišćenjem uglja kao sirovine, istovremeno je udeo prirodnog gasa sve veći, a u poslednje vreme naglo raste značaj nuklearne energije kao energetskog izvora. Ipak, oko 11 odsto energije u svetu 2003. je dobijeno iz izvora kao što su otpad, drvo i obnovljiva biomasa, pokazuju podaci u pregledu Svetskog instituta za ugalj.

Navedeni podaci su podstakli istraživanje kako da se na najbolji način iskoristri biljni svet u proizvodnji električne energije, plina i drugih energenata, što je od izuzetnog značaja ako se uzme u obzir procena statističke službe američkog Ministarstva energetike da će potrošnja struje u svetu do 2030. biti povećana za 50 odsto. Primer tih nastojanja je Nepal gde se biogas razvija kao industrijska grana komercijalnih razmera uz pomoć Svetske banke, kao i sve veći broj postrojenja na ugalj koja istovremeno koriste biljni otpad da bi se smanjilo oslobađanje ugljendioksida. Ugalj je, međutim, još uvek „kralj“ u snabdevanju sveta strujom, zagrevanju domova i pokretanju proizvodnih traka. Prema jednoj studiji američkog Ministarstva odbrane, ugalj čini 68 odsto ukupnih potvrđenih rezervi energije u svetu i u mnogim zemljama moći će da se eksploatiše još 100 i više godina.

Nadmoć uglja je, takođe, razlog što se toliko napora ulaže u čišćenje „prljave“ industrije koja je dobrim delom krivac za oslobađanje gasova povezanih s globalnim zagrevanjem. Sjedinjene Američke Države rade, uz pomoć Indije, Kine, Australije i Velike Britanije, na probnom projektu prve elektrane na gas pod nazivom „Fjučer džen“, koji je tek u početnoj fazi, a koji bi trebalo da skladišti štetne gasove ispod stenovitog tla umesto da ih oslobađa u atmosferu. Poljska, najveći proizvođač kamenog uglja u Evropi, prva je među bivšim komunističkim zemljama uspela da od industrije uglja napravi profitabilan i „čistiji“posao, smanjujući broj zaposlenih na 120.000 s pola miliona od 1989. godine. Čak i „zelena“ Nemačka planira da izgradi osam elektrana na ugalj do 2011, mada nijedna od njih neće biti bez štetnih gasova. Oslanjanje na ugalj smanjuje i zavisnost Evrope od uvoza prirodnog gasa, naročito iz Rusije koja tim energentom pokriva čak četvrtinu evropskih potreba.

Gas je, ipak, sve primamljiviji energetski izvor jer se može naći svuda u svetu i oslobađa svega polovinu količine ugljendikosida koja se oslobađa sagorevanjem uglja. Udeo gasa u proizvodnji električne energije u svetu sada iznosi 19 odsto, a 2030. bi trebalo da se poveća na 22 procnta. Međunarodna trgovina tečnim prirodnim gasom takođe je u porastu. Nuklearna energija sada učestvuje s nešto manje od 16 odsto u svetskoj proizvodnji električne energije, ali će se njen udeo svakako povećati s obzirom da Evropa planira bar šest novih nukelarki naredne decenije, SAD planira da izgradi 14 i Kina više od 30 nuklearnih elektrana narednih godina. Nemačka je, uprkos često oblačnom nebu, prva u svetu po proizvodnji solarne energije, a kompanija „Solarvorld“ je treći proizvođač solarnih ćelija u svetu posle japanskog „Hitačija“ i britanskog BP.

Nemačka je lider u još jednom alternativnom energetskom izvoru − energiji vetra − čiji eolski parkovi imaju kapacitet od 18,43 gigavata, ispred Španija sa 10 GW i SAD sa 9,15 GW. Hidroenergija obezbeđuje blizu 16 odsto električne energije u svetu, ali je malo verovatno da će se taj procenat povećati zbog uništavanja naselja i okoline prilikom izgradnje brana. Osim toga, hidroelektrane su veoma osetljive na suše. (“Pregled”)