Do radnih mesta - ulaganjima

Ostvarivanje dugoročnih ciljeva Nacionalne strategije zapošljavanja i Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja nemoguće je bez ispunjavanja neophodnih ekonomskih i političkih uslova u zemlji, istakao je Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike na međunarodnoj konferenciji o zapošljavanju, koja je juče održana u Centru „Sava“. Da bi se stopa nezaposlenosti, koja sada iznosi oko 21,8 odsto smanjila na 10,5 odsto do 2010. godine potrebno je oko 3,5 milijarde evra direktnih stranih investicija.

Ključni politički uslov je hapšenje Mladića i saradnja s Hagom. Za realizaciju planova, neohodna je izmena regulative i što pre menjanje Zakona o zapošljavanju, koji treba da otvori novi prostor za podmlađivanje zaposlenih u privredi Srbije, jer je prosek starosti oko 50 godina. Takođe je bitno da se poveća stručnost radne snage, u čemu glavnu ulogu treba da ima reformisani obrazovni sistem, jer prema sadašnjem stanju na tržištu rada čak 36 odsto je nekvalifikovanih radnika, dodao je ministar rada. Naredne dve godine biće veoma teške sa stanovišta položaja tržišta rada jer će mnoge firme morati da idu u stečaj i likvidaciju, pa se postavlja imperativan zadatak i ostalih ministarstava − privrede, finansija i obrazovanja, da se uključe u rešavanje ovog najkrupnijeg tranzicijskog problema, naveo je Lalović.

On je podsetio da je sve više sredstava izdvojeno za aktivne mere zapošljavanja koje su obuhvatile dva puta više osoba ove godine. To, između ostalog, ukazuje da se i otpremnine otpuštenima sve više koriste za samozapošljavanje, za razliku od nekadašnje prakse da se 96 odsto ovih naknada lako trošilo a nakon toga bi se korisnici opet našli na birou rada kao socijalni slučajevi. Direktor Evropske agencije za rekonstrukciju, Danijel Ðulgaris, podržao je aktivne mere smanjenja nezaposlenosti i naveo da je oko jedan milion evra EU namenski izdvojila za programe oporavka u tri najkritičnija regiona − Beogradu, Boru i Pirotu, što je deo sveobuhvatnije pomoći od 7,2 milijardi evra usmerene na tehničku podršku, fond bespovratne pomoći i tehničko−tehnološki razvoj.

Po rečima predsednika Unije poslodavaca Srbije, Rate Ninkovića, neophodno je da se što pre donese paket poreskih zakona o rasterećenju privrede i da se siva ekonomija svede u normalne granice od pet odsto. To znači da bi se mogla očekivati legalizacija čak oko 300 hiljada sada zaposlenih na crno. Ninković sugeriše da se donese i Zakon o zanatstvu, te oformi poseban Fond za start-ap kredite jer je poslednja linija iscrpljena u maju sa veoma ograničenim novačnim pozajmicama.

Predsednik ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak sugerisao je da se i ovde kao i u Španiji, u siromašnim favelama, osnuju klubovi za nezaposlene koje finansira država, čime se značajno smanjuje podložnost kriminalu. Generalna poruka konferencije trebala bi da bude − Pojedi slona malim zalogajima, istakao je Vilijam Luis, vođa tima programa regionalnog društvenog ekonomskog razvoja EAR, koji je istakao da je 5,2 miliona evra usmereno na 58 pilot projekata. Jedan od primera je zapošljavanje 50 žena u Kragujevcu za negu 150 starijih. Predstavnici Čačka, Bora, Niša, Pirota izneli su probleme nezaposlenosti u svojim krajevima, sa naglaskom na rasprostranjenost rada na crno i neažurnost inspekcija, odnosno poslodavaca koje čekaju poreske olakšice. (“Pregled”)