Budućnost Balkana u znaku "bele kuge": Srba sve manje, Albanaca sve više

Istraživanje Svetske banke na temu "Pokazatelji svetskog razvoja" pokazuje da će se demografska slika Balkana, a i celog sveta u godinama koje prestoje znatno promeniti od današnje, prenosi agencija "Anadolija".

Naime, ovo istraživanje predviđa da će najveću stopa rasta prirodnog priraštaja među zemljama Balkana zabeležiti Kosovo, čiji godišnji rast stanovništa će biti 0,7%, za period od 2010. do 2020. godine. Ova cifra će i biti najveći procenat rasta na evropskom kontinentu iza koga će sledeći po veličini, za gorepomenuti vremenski period, biti zabeležen u Albaniji i iznosiće 0,2%.

Interesantan podatak je i da će u narednih nekoliko godina prirodni priraštaj u Makedoniji u kojoj, takođe, živi značajan broj stanovništva albanske nacionalnosti, stopa rasta prirodnog priraštaja iznositi 0,0%, što znači da će broj rođenih biti jednak broju preminulih.

Po negativnom priraštaju, Srbiju će u stopu pratiti Hrvatska. Iako ove godine ulazi u Evropsku Uniju, Hrvatska će ipak zabeležiti negativan priraštaj od 0,3% do 2020. godine.

Međutim, po ovoj analizi, Bosna i Hercegovina će do 2020. godine zabeležiti najniži prirodni priraštaj od 0,4% na godišnjoj osnovi.

Biljana Spasić, domografkinja i autorka knjige "Zašto nestaju Srbi" objavljene prije nekoliko godina, već godinama upozorava na "belu kugu" u Srbiji koja, kako ona tvrdi, ozbiljno ide ka strašnoj depopulaciji.

- Veliki broj građana u Srbiji bi mogao da doživi sudbinu da u sopstvenoj zemlji živi u enklavama - prenosi agencija "Anadolija" stav demografkinje Biljanje Spasić.

Kako Spasićeva godinama unazad poručuje, razlozi slabog nataliteta u Srbiji su abortusi, čak 300.000 godišnje, ali i egoizam, hedonizam i samoljublje. Prema njenim riječima, u Srbiji ima oko 300 škola sa po samo jednim đakom i oko 250.000 neoženjenih momaka starosti do 40 godina.

Na evropskom nivou, po istraživanju Svetske banke, Turska i Irska će imati najveći porast stanovništva, a posmatrano na svetskom nivou najveći prirodni priraštaj do 2020. godine zabeležiće će Niger 3,5%, Malavi 3,3%, Tanzanija 3,1%, Zambija 3,1% i Uganda 3%. Posmatrano prema evropskim zemljama, najniži negativni prirodni priraštaj će zabeležiti Bugarska 0,7%, Gruzija 0,7%, Moldavija 0,6%, Ukrajina 0,6% i Litvanija 0,5%, prenosi Bedrudin Brljavac za agenciju "Anadolija" istraživanje Svetske banke.