Za grejanje - petina prihoda

U našoj zemlji godišnje se može proizvesti 2,6 miliona tona goriva iz biogasa. Kako bi povećali upotrebu uljarica umesto drugih energenata radimo na izradi strategije koja će biti dovršena do kraja leta. Pripremamo i uredbu o statusu povlašćenih potrošača električne energije, kao i strategiju Mehanizma čistog razvoja. Za smanjenje toplotnih gubitaka u zgradarstvu dobili smo 10 miliona evra, ali očekujemo još sredstava od raznih donacija, rekao je Vladan Karamarković,pomoćnik ministra energetike i rudarstva na jučerašnjem skupu− Razvoj tržišta biomase u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Kirgistanu.

Karamarković je dodao i da je pri kraju izrada uredbe o štednji energije. Energetski konsultant Aleksandar Kovačević rekao je da u našoj zemlji ima značajnih izvora energije biomase (oko 120 miliona tona) i da je najviše ima u Vojvodini gde se najviše i troši energije. Naš statistički sistem ne poznaje značajan deo šumske mase, što znači da imamo veće mogućnosti nego što se zna. Po njegovom mišljenju emisija štetnih gasova treba da bude oporezovana, a dobar mehanizam za to je prodaja prava zagađenja. On je istakao da je prvi prioritet − zamena niskoefikasnih uređaja za spaljivanje biomase u siromašnim domaćinstvima efikasnijim sredstvima. Prema raspoloživim podacima, srpsko stanovništvo troši 20 odsto prihoda na grejanje. Od toga 60 odsto stanovništva koristi biomasu. Od sredina koje koriste unutrašnje ložionice, najzagađeniji je grad Užice.

Energija čini dva od tri makroekonomska troška u našoj zemlji. Drugi prioritet je korišćenje drveta u sistemima daljinskog grejanja i grejanja javnih objekata. Korišćenje biomase u industriji je treći prioritet Udruženja za rudarstvo i energetiku. Kovačević ovo prikazuje kao izuzetno značajan makroekonomski trošak. − Treba smanjiti spaljivanje lignita. Po tome najzagađenije područje predstavlja okolina Termoeletrane Obrenovac. Treba obratiti pažnju i na smanjenje zagađenja zemljišta, za koje Kovačević kaže da ima kumulativan efekat. Mogućnosti za proizvodnju biomase ove godine su porasle u delu navodnjavanja i korišćenja staklenika. Zajedničko spaljivanje biomase i lignita u postojećim kotlovima treba da bude peti prioritet. Još jedna od stvari na kojoj treba raditi je povećanje produktivnosti u poljoprivredi i šumarstvu.

U cilju sagledavanja potreba tržišta zemalja učesnica konferencije, kako kaže Roman Dubrava, prethodno su organizovani seminari u tim zemljama. Na osnovu toga će im za mesec dana, Energetski centar u Bratislavi dostaviti akcioni plan. − Projekat za centralno grejanje i projekat za biomasu biće realizova−ni do kraja. Predstavnik iz Sarajeva Azrudin Husika je naveo da u BiH ne postoji državna strategija razvoja energetike i da za to ne postoje ni pravni, ni podsticajni mehanizmi. − Kao i u Srbiji, i kod nas Vlada subvencionira potrošnju uvoznih energenata. Postoje međunarodni finansijski programi podržavanju iskorišćavanja biomase, ali ne postoje adekvatni programi finansiranja. Husika, ispred Centra za tehnološki i okolinski razvoj iz Sarajeva, veruje da je edukacija u BiH neophodna kao i otvaranje demonstracionih centara koji bi pokazali kako efikasno koristiti energiju biomase.

U Kirgistanu su započeli sa projektom primene biogasa, tvrdi Nurzat Abdirasulova. Ono što bivšu republiku Sovjetskog Saveza odlikuje je činjenica da su energetske cene pod jakom državnom kontrolom. Nurzat je ukratko predstavila i rad organizacije UNISON iz Kirgistana čiji je predstavnik, a koja podržava energetsko planiranje. − Oko 60 odsto energetskih zahteva u Kirgistanu i okolini čini ugalj, koji uvozimo. Iz hidroizvora crpimo 90 odsto energije, a 10 iz termoelektrana. Najviše enregije se troši u industriji i u zgradama. Ova azijska zemlja, takođe, nema akcioni plan u vezi obnovljivih izvora energije. Ono što je optimistično je, da postoji veliki potencijal malih hidroelektrana, voda i planina, ali i za biomasu s obzirom da 60 odsto stanovništva živi od poljoprivrede. (“Pregled”)