Uvozimo loš krompir jer je jeftiniji od domaćeg
Opravdanje koje za uvoz krompira postoji ove godine nije postojalo prethodnih godina, kada su vagoni domaćeg krompira istrulili bačeni u obližnje jarke jer cenom nisu mogli da se mere sa Evropom.
Zbog nezapamćene suše, umesto očekivanih 800.000 tona, srpska krompirišta ove godine proizvela su nešto manje od 300.000 tona krompira, što nije bilo dovoljno da podmire potrebe domaćeg tržišta. Ipak, čak i onda kada je godina plodna, Srbija uveze oko 3.500 tona merkantilnog krompira i oko 5.000 tona semenskog krompira, a samo na uvoz kvalitetnog semenskog krompira iz Holandije i Nemačke potroši od 2,5 do tri miliona evra.
Domaće proizvođače tek očekuju problemi, jer će zbog ukidanja carina sledeće godine cela Evropa pokušati svoj krompir da plasira na naše tržište, dok je obrnuta situacija malo verovatna.
Kao posledica suša u Evropi krompir je, kao i kod nas, generalno bio vrlo lošeg kvaliteta - suv, sitan, krastav i deformisanog oblika. A Srbija je uvozila najjeftiniji.
- Cena krompira u Evropi 2011. godine bila je veoma niska, čak i ispod cene proizvodnje i iznosila je pet ili šest centi po kilogramu.
Ove godine cena je znatno viša, oko 20 centi, ali opet niža od domaće, pa su trgovci u tome našli svoju računicu i uvezli jeftin krompir iz Belorusije - kaže za “Blic“ Ratko Vukićević iz Asocijacije “Plodovi Srbije“.
Belorusija, inače, nema dozvolu da izvozi krompir u EU jer nije definitivno otklonjena mogućnost prisustva bakterija koje mogu da kontaminiraju zemljište.
Srpskim trgovcima, čini se, to ne predstavlja problem sve dok je cena desetak centi niža od evropske i dok nema carine.
Krompir koji ulazi u našu zemlju kontroliše se pri ulasku, a, kako „Blic“ saznaje, veća količina vraćena je zbog prisustva štetočina koje bi, iako nisu opasne po ljudsko zdravlje, mogle zagađenjem zemljišta da naprave problem domaćim proizvođačima.
(Izvor: Blic )