Ankica Oprešnik

Povodom obeležavanja 60 godina rada "Grafičkog kolektiva", ova značajna institucija organizovala je izložbu grafika Ankice Oprešnik (1919-2005) umetnice koja je učestvovala u osnivanju Grafičke radionice 1949. godine.

Učestvujući u svim značajnijim izložbama i događajima dugi niz uspešnih godina, Ankica Oprešnik je ušla u krug istaknutih umetnika koji su postavili temelje savremene grafike na ovim prostorima u drugoj polovini 20. veka.

Monografsku izložbu grafika, iz Kolekcije "Grafičkog kolektiva", Ankice Oprešnik, slikarke, grafičarke, pedagoga,... naslovljenu "Od linearne do sintetičke forme" u Galeriji "Grafičkog kolektiva" u Beogradu otvorila je Ljiljana Slijepčević, istoričarka umetnosti u ponedeljak, 27. aprila i možete je videti do 9. maja 2009.

Ana Jovanov čiji je diplomski rad posvećen delu Ankice Oprešnik napisala je tekst za katalog izložbe, koji vam toplo preporučujemo. Ovo je biografski deo teksta iz kataloga i presa za izložbu:

Ankica Oprešnik se rodila 1919. godine u Vitezu. Pohađala Slikarsku školu Mladena Josića u Beogradu, 1940. Na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu diplomirala 1947, klasa prof. Mila Milunovića, a postdiplomske studije završava 1949, klasa prof. Ivana Tabakovića.

Sa suprugom, slikarom Milanom Kercom, nastanjuje se 1950. u Novom Sadu. Profesor u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu, 1951-1975. Na izložbama ULUV-a izlaže od 1950, izložbama "Grafičkog kolektiva" od 1952, izložbama ULUS-a od 1953. A njena dela nastavila su da žive i posle 2005. godine kada nas je napustila.

Stvarala je više od pet decenija, a u kritičarskoj recepciji njenog dela primat je dat grafičkom stvaralaštvu. Učestvovala je na prvim Majskim izložbama grafike (od 1952), a samostalnim izložbama (1956. i 1967) u "Grafičkom kolektivu" skrenula je pažnju stručne javnosti.

Redukovanim geometrizovanim i stilizovanim ljudskim figurama i imaginarnim portretima umetnica je razvijala metaforična značenja u kojima je dominirala atmosfera sete, melanholije i usamljenosti.

Bogata biografija Oprešnikove prevazilazi uske nacionalne okvire o čemu svedoči učešće na relevantnim međunarodnim izložbama (Bijenale u Veneciji, Ljubljani, Krakovu...) i nagrade. Muzejskom retrospektivom posvećenoj njenom opusu (1945-1998), održanoj 1999. u Novom Sadu, istorizovano je stvaralaštvo A. Oprešnik.

Imao sam veliku čast i ogromno zadovoljstvo da mi je Ankica Oprešnik bila profesorica crtanja i slikanja u Školi za primenjene umetnosti u Novom Sadu. Ono što sam od Profesorke kao pedagoga, ali i prateći njen umetnički angažman naučio, ne samo da su bili moji prvi koraci u svet umetnosti, nego i najlepši i najdraži momenti spoznaje likovnih elemenata i stvaralačke ideje uopšte.

Tako divna, staložena i puna topline i razumevanja, osoba kakva je bila Ankica Oprešnik zavređuje svu pažnju i poštovanje već ovim osobinama, koje na žalost u novim vremenima ipak ređe srećemo, a kada se na to doda i njen posvećeni pedagoški rad i još sve ono novo i vredno što je donela u umetnost ostaje nam samo da kažemo: Hvala!

Na sve to ja punog srca dodajem i jedno svoje iskreno: Hvala!

Tekst: Dragan Kljajić
Foto : Marko Risović