Proinflatorna i fiskalna politika?

Uz nulti junski rast cena, što je inače omogućilo pojeftinjenje goriva i sezonskog povrća, planirana ovogodišnja jednocifrena inflacija bila bi moguća jedino ako se u nastavku godine ona bazna zadrži na mesečnoj stopi rasta od 0,5 odsto, ali je to teško ostvarivo, jer nakon uobičajenog smirivanja cena u letnjim mesecima već od septembra i oktobra sledi takođe očekivani njihov izraženi sezonski skok, ocenio je u beogradskom Ekonomskom institutu Stojan Stamenković na prezentaciji najnovijeg broja Makroekonomskih analiza i trendova, uz upozorenje da i fiskalna politika preti da bude proinflatorna.

Naime, kako je objasnio Stamenković, polugodišnji budžetski suficit je ipak, mali u odnosu na planirani, što je delom krivica i do evidentne poreske evazije kad je reč o PDV−u, a posledica toga je i činjenica da se i na taj način oslobađa dodatna tražnja na tržištu. Stamenković ne isključuje i ponovno suočavanje sa inflatornim dejstvom cena goriva, budući da one opet variraju i nafta se na Njujorškoj berzi već kreće između 73 i 75 dolara po barelu.

Što se tiče privredne aktivnosti i činjenice da je sa majem nadoknađen izrazito nepovoljan aprilski proizvodni učinak, Stamenković zaključuje da kratkoročni trend, kako je i najavljivano, pokazuje znake oporavka proizvodnje, pre svega u prerađivačkoj industriji, odnosno da su u porastu oni proizvodni sektori i oblasti koji su orijentisani na izvoz. Inače, kad se isključe efekti uvođenja PDV−a, uvoz bi u ovoj godini bio veći 15 − 16 odsto, što naravno nije malo, ali je to i upola niže od sadašnjeg njegovog petomesečnog uzlaznog trenda, oličenog i u stopi rasta od 31 procenta. Uzlazni trend, započet još sa startom 2004. međutim, osnovna je karakteristika i izvoza i ukoliko bi se nastavio do kraja godine, nije isključen njegov rast od 26 odsto, računajući u evrima, mada su proračuni MAT−a bliži povećanju od 20 procenata. Spoljnotrgovinski deficit pri tome se procenjuje na 6,5 milijardi dolara do kraja godine.

Stamenković ocenjuje da će vrlo mali ili gotovo nikakav biti efekat PDV−a na rast BDP−a, ali zato ne smatra nemogućom računicu po kojoj bi bruto društveni proizvod ovu godinu završio sa rastom od čak sedam odsto, što u velikoj meri zavisi i od toga hoće li se nastaviti sadašnji proizvodni trend, odnosno hoće li se stopa rasta najviše bazirati upravo na povećanju bruto dodate vrednosti, što za sada nije slučaj. Procene o mogućoj stopi rasta od sedam odsto nalažu oprez i zbog efekata dopunskih mera NBS, odnosno dok se ne vidi hoće li očekivano smirivanje kreditne aktivnosti uticati i na proizvodnju. U tom kontekstu međutim, Stamenković je upozorio na majsko ubrzanje priraštaja kredita stanovništvu i istovremeni ubrzani rast depozita i štednje. Samo u tom mesecu, dakle i uprkos restriktivnim monetarnim merama NBS, novo zaduženje stanovništva povećano je za pola milijarde dolara, dok banke istovremeno menjaju uslove kreditiranja, ugovarajući kredite na duži rok i uz klauzulu po kojoj se on može skratiti.

Stamenković zaključuje da je i špekulativni kapital sada izgleda počeo da dolazi na dugoročniji rok. Stamenković je takođe ocenio da će dinar i u nastavku godine realno da apresira, a nasuprot nekim drugačijim mišljenjima on smatra da NBS poslednjih meseci u stvari vodi politiku zaštite evra, otkupljujući ih na tržištu, a kad bi prestala sa tim − evro bi mogao da padne i na 75 dinara. Zakonske zabrane za banke Autori MAT−a izričito su protiv bankarske klauzule u kreditnim ugovorima sa stanovništvom kojom se uređuju promenljiva kamata i pravo banke da je menja tokom otplate kredita, kako stoji u tim dokumentima − „u skladu sa izmenama poslovne politike banke, merama NBS i tržišnim okolnostima“. Ovakva klauzula, kojom banka praktično postaje institucionalni rentijer sa lažnim uspehom, umesto da bude igrač na tržištu, po rečima Stamenkovića − nije pronađena ni u jednoj drugoj zemlji. Iako promenljiva kamata sama po sebi nije sporna morala bi biti vezana za neki jasan kvantitativni kriterijum, kao što je recimo euribor ili neka domaća ponderisana stopa.

Inače, stav je stručnjaka Ekonomskog instituta da bi zakonom trebalo zabraniti klauzulu u ugovoru koja omogućava bankama da po volji menjaju uslove kredita bez parametara na osnovu kojih se to čini ili da se takva odredba učini pravno ništavnom. (“Pregled”)