Zapadne sile muči nacionalizam Vuka Jeremića
Brivši srpski ministar inostranih poslova koristi svoju poziciju na čelu svetskog parlamenta da preinači ulogu Srbije - ukaljanu učešćem u masovnim ubistvima tokom 90-tih u balkanskim ratovima, uključujući masakr hiljade bosanskih muslimana u Srebrenici od strane snaga bosanskih Srba - u žrtvu istorije, piše američki "Forin polisi".
U seriji govora i događaja, Jeremić naglašavajući nezgodan položaj Srba u Prvom i Drugom svetskom ratu, optužujući nedavne zloupotrebe etničkih Srba na Kosovu, objašnjavajući srpsku agresiju u Bosni i Kosovu tokom 1990-tih.
“Kao i mnogi drugi narodi, i moj je prolazio kroz periode tragedije i periode slave, žrtvujući ljude i imovinu daleko iznad svojih sredstava, kadgod je trebalo braniti slobodu”, rekao je Jeremić na skupu malih država u oktobru 2012. godine, neposredno pošto je počeo njegov jednogodišnji mandat u UN.
“Jedna čevrtina naše populacije nestala je u Prvom svetskom ratu, što je ogromna cena za naš razvoj. U Drugom svetskom ratu blizu milion Srba nestalo je pod fašizmom”.
"Forin polisi" piše da je Jeremić odlučio da ode korak dalje, sazivajući glavnu konferenciju u UN o međunarodnoj pravdi i pomirenju za 10. april, koja će, sudeći po njegovim porukama na tviteru, poslužiti kao mesto za denunciranje odluke haškog tribunala.
Datum Konferencije se podudara sa 72. godišnjicom osnivanja Nezavisne Hrvatske Države, što je izazvalo sumnju među diplomatama UN da Jeremić namerava da pretvori svetski parlament u forum za kritikovanje suda u Hagu. Učesnici konferencije plaše se i da Jeremić ima nameru da pretvori UN u mesto za vidanje rana iz srpske prošlosti, kao i za utiranje puta za svoj povratak u srpsku politiku kada se vrati kući.
“Opšta je procena da Jeremić, još jednom, pokušava da zloupotrebi UN za svoje političke ciljeve kod kuće. Njega ne zanima duboka i uravnotežena debata o međunarodnoj pravdi i pomirenju”, rekao je jedan evropski diplomata.
Jeremić se suočava sa najvećim izazovom od kad je na čelu Generalne skupštine UN. U intervjuu za “Turtl bej” rekao je da konferenciju, koju je sazvao kako bi se naučile lekcije iz 20-godišnjeg eksperimentisanja UN sa krivičnim sudovima, napadaju neimenovane uticajne države, koje vrše pritisak na ključne učesnike, uključujući predsednika haškog suda, da odustanu od dolaska na konferenciju.
Među onima koji su otkazali dolazak nalaze se predsednica Skupštine država članica Međunarodnog krivičnog suda, Tina Intelman; specijalni savetnik generalnog sekretara UN za prevenciju genocida, Adama Dieng; izvršni direktor Hjuman rajts voča, Kenet Rot i advokat generalnog sekretara UN, Patriša O’Brajen.
- Nekim ljudima je neprijatno zbog datuma. Datum na mnoge načine simboliše zlo i nezadovoljenu pravdu iz Drugog svetskog rata. Zamislite kad bi neko rekao da nam je neprijatno zbog Dana sećanja na holokaust jer se ljudi osećaju neprijatno - rekao je Jeremić.
"Forin polisi" podseća i da je Jeremić u januaru ove godine organizovao koncert srpskog hora “Viva Vox” u Generalnoj skupštini, kome je prisustvovao i generalni sekretar UN. Kao bis hor je izveo “Marš na Drinu” iz Prvog svetskog rata, za koji su grupe bosanskih žrtava tvrdile da su ga srpski vojnici koristili u balkanskim ratovima tokom 1990-tih. Generalni sekretar Ban Ki Mun, ne poznavajući istoriju kompozicije, aplaudirao je i kretao se u ritmu muzike, što je izazvalo kritike bosanskih grupa.
Ova epizoda dovela je Ban Ki Muna u nezgodan položaj, a njegov portparol je naknadno izdao saopštenje u kome izražavanja žaljenje ukoliko se bilo ko osetio uvređenim, dodajući da on nije znao za istoriju kompozicije - koja nije bila navedena u zvaničnom programu. Međutim, zamenik Banovog portparola, Eduardo Del Buei, rekao je da Ban nije imao nameru da bojkotuje ceo događaj. “Ako je generalni sekretar u Njujorku, on će prisustvovati”.
Na pitanje da li je Ban nameravao da bude u gradu, Del Buei uputio je novinara na Jeremićev kabinet.
Jeremić je stao u odbranu koncerta, rekavši da se niko nije žalio sve dok “neke organizacije u dijaspori ovde u Americi nisu pokrenule ovu raspravu. U osnovi ova kompozicija, koja je gotovo sveta u našoj kulturi, govori o žrtvovanju u Prvom svetskom ratu. Pitanje je da li - nakon svega što se dogodilo tokom 1990-tih na Balkanu - mi kao Srbi imamo pravo da budemo ponosni na našu istoriju u Prvom i Drugom svetskom ratu. Ako je odgovor na ovo pitanje ‘da’, onda je i kompozicija na mestu.”