Zašto se nedostatak ukusa muškarcima lakše oprašta?

Ali, najčešće deluje šarmantno i neće im se uzeti za zlo. Mnogim ženama će, štaviše, biti izazov da tu grešku isprave. Da ga malo doškoluju i prevaspitaju. Muškarci su tu u prednosti. Pogrešna odevna kombinacija, loše odabrani detalji, nevešto složene boje - svakoj ženi biće upisani među smrtne grehove.

Kada samouvereno otvorite ormar i izaberete najgoru moguću kravatu, posebno u kombinaciji sa košuljom koju ste već obukli, ona neće moći da sedi mirno i posmatra ovo modno samoubistvo. Ne kravata, već vaša bolja polovina. Jer, ukoliko joj je iole stalo do vas, a samim tim i do toga kako ćete izgledati regovaće istog momenta. Kako? To već zavisi od temepramenta vaše nežnije polovine. Najbolje bi bilo da se zaustavi na prekornom kolutanju očima, potom da vam priđe i odbaci loše odabrani komad. To bi pokazalo da joj je mala količina vašeg lošeg ukusa krajnje simpatična i štaviše da je taj daltonizam, odsustvo smisla za geometriju, spoj materijala ili nešto treće, zapravo jedna od onih stvari koju voli kod vas. I koja je beskrajno zabavlja. A vama preostaje samo da se opustite i uživate u njenom angažovanju oko izbora najbolje kombinacije za čoveka koga voli.

Muškarci neretko „boluju“ od nedostatka ukusa posebno u onome što se tradicionalno smatra ženskim domenom kreativnosti mada i to može biti samo stereotip. Predstavnici jačeg pola (izvinjavam se aktivistima koji su posebno posvećeni dešifrovanju rodne neravnopravnosti u jeziku, mrzi me da tražim sinonim) pokazali su se kao vrsni kuvari, doslovno geniji kulinarskih majstorija, arhitekti koji su promenili lice sveta, enterijeristi, modni kreatori bez obzira na predubeđenje da su svi muškarci u modi, od kad je sveta i veka, gej. Dakle, na svim onim poljima koja zahtevaju razvijen osećaj za lepo.

Novo doba je donelo značajne promene na tom planu, tako da su predstavnici jačeg pola danas podjednako informisani o aktuelnim trendovima u onome što se do juče smatralo ženskim delom „igrališta“. Ostavimo sada po strani besmisleno „metro“ etiketiranje. Mnogim ženama beskrajno imponuju tipovi koji ništa ne prepuštaju slučaju i koji vrlo dobro vladaju svim pravilima skalpanja perfketne odevne kombinacije, minucioznim poznavanjem menija i vinske karte u restoranima, zatim oni koji će se pohvaliti da su baš juče naručili lampu modernog dizajna za svoj stan. Njegova savršenost njoj veoma prija, toliko, da se može osetiti počatvovanom što je deo izbora ovog muškarca sa besprekorno poliranim noktima čiji se sjaj može meriti sa sjajem na njenim rukama. Nekima se od svog tog blještavila može i zavrteti u glavi. Na posletku, sve je stvar ukusa.
S druge strane, ova vrsta posvećenosti sebi, često se tumači, a neretko je i istina, kao jasan signal samozaokupljenosti, egoizma i narciosidnosti. Jer, među muškim prototipovima današnjice, centralno mesto zauzima Novi Narcis, kao najdominantnji model i tačka u kojoj se sabira svojevrsni muški rezime poruka i vrednosti kojima nas zasipa savremena kultura. Perfektno telo, bitka za očuvanje mladalačkog izgleda, paranoja od bora i slojeva oko stomaka, tapaciranost modnim brendovima kao neverbalnim znakovima uspeha i ostvarenosti imperativi su koji se jačem polu diktiraju sa bilborda, TV ekrana, štampe. Muškarci više nisu pošteđeni „estetske izuzetnosti“ kojoj su nekada u mnogo većoj meri robovale žene. Možda je malo preterano, jer smo od poliranih noktiju brzo stigli do nemogućnosti ozbiljnog investiranja u odnos sa drugom osobom, ali, ne zaboravite, savremena kultura funkcioniše na bazi razmene znakova, pa zato – pratite znakove. Ali, bez paranoje...

Takođe, besmisleno je ne pokazati razumevanje za žene koje ova verzija muške savršenosti pomalo iritira. To može da važi za bilo koju vrstu prenaglašenosti, tendencioznosti. Osobe sa forsiranim, napadnim i čeličnim samopozdanjem mogu da budu podjednako iritantne kao i one koje ga uopšte nemaju. Primera je mnogo, a među njima su i muškraci za koje je oblačenje košulje i odela ravno odlasku na giljotinu, i oni koji sate provode u centrima za lepotu listajući štampu i posmatrajući se u ogledalu.

Nedostatak ukusa koja „muči“ pojedine muškarce je, tek, pokazatelj da i dalje postoje tipovi koji će u punom sjaju zablistati samo ako preko njih pređe „ženska ruka“. Od revera do frizure. Zavisnost od mame u detinjstvu, daltonizam, loši uzori – svašta može da bude razlog. Ali, najčešće deluje šarmantno i neće im se uzeti za zlo. Mnogim ženama će, štaviše, biti izazov da tu grešku isprave. Da ga malo doškoluju i prevaspitaju. Muškarci su tu u prednosti. Pogrešna odevna kombinacija, loše odabrani detalji, nevešto složene boje - svakoj ženi biće upisani među smrtne grehove. U nekoj pradavnoj, arhtipskoj podeli carstvo lepote palo je u amanet ženama a sa glasom iz vremena, ma koliko rigidan bio, teško se izlazi na kraj.