Pasivno pušenje godišnje odnese 600.000 života
Pušenje oštećuje mozak, smanjuje dotok kiseonika fetusu, u detinjstvu udvostručuje rizik od hronične opstruktivne bolesti pluća u odraslom dobu, može izazvati gubitak sluha, može povisiti pritisak, povećati rizik od bolesti perifernih arterija, makularne degeneracije oka i mnogih drugih bolesti...
Novo istraživanje na Medicinskom centru Maunt Sinai iz Njujorka pokazalo je da je veća izloženost pasivnom pušenju povezana sa dodatnim povećanjem rizika od razvijanja bolesti srca.
Analizirali su podatke gotovo 3.100 osoba starih između 40 i 80 godina, svi nepušači, kod kojih su ustanovili kako je pasivno pušenje bilo povezano sa stvaranjem opasnih naslaga na zidovima krvnih sudova oko srca. Zavisno od stepena izloženosti dimu tuđe cigarete, povećanje rizika se kretalo od 50 do čak 90 odsto!
Zaključili su da je pasivno pušenje u najmanju ruku jednako važan faktor rizika razvijanja bolesti srca kao i hipertenzije, prevelike koncentracije holesterola u krvi ili dijabetesa, upozorili su američki istraživači.
Pasivno pušenje svake godine uzrokuje 600.000 smrtnih slučajeva. Pokazali su to rezultati prve globalne studije o učincima pasivnog pušenja sprovedene pre dve godine, a porazni podaci pokazuju kako jednu trećinu umrlih čine deca!
(Izvor: B92)