Lordan Zafranović: Plašim se da nas "prijatelji" ponovo ne gurnu u klanicu
- Neka nas neko vreme “prijatelji” iz inostranstva puste da zamrznemo sukobe, pa ljudi zaborave na svoj “nacionalni usud” i okrenu se uobičajenim životnim radostima. Ali, nisam siguran da nas opet neće gurnutu u klanicu - oštar je Zafranović, koji je od raspada SFRJ često birao izgnanstvo umesto prećutnog slaganja sa političkim i kulturnim konceptima elita novostvorenih država.
Doslednost vas je u nekoliko navrata skupo koštala... da li biste posle vremenske distance promenili neke odluke?
- Karl Malden mi je obećao Oskara ako iz filma “Okupacije u 26 slika” izbacim okrutne scene ustaškog terora. Šta bi onda ja postao... Stvaranje filma je patnja, ume da bude i euforija, ali uvek je borba. Odustati od sopstvenog filma znači odustati od života, a nikakva nagrada ne može da vam zameni život.
Mnogi kažu da su Jugosloveni pažljivije gledali vaše filmove, ona se ne bi tako krvavo raspala?
- Nisam ja neki prorok, ali sam iz pozicije filmskog reditelja verovao u iluziju da brutalne scene u mojim ostvarenjima opominju političke elite i obične ljude da nam se dogodilo veliko zlo 1941. godine. Verovao sam da je nemoguće da nas ponovo to zlo opije, pa da ljudi nasrću jedni na druge zbog toga što se različito krste. Očajan sam u izgnanstvu u Parizu 1991. godine montirao svoj film “Testament” i uveče gledao televizijske izveštaje iz Jugoslavije. Shvatio sam da se slike i lingvistika iz 1941. godine povampiruju u realnosti posle pola veka.
Danas ohrabrujete mlade filmske stvaraoce da prevaziđu ekonomsku krizu i veruju u umetnost...
- Puno mladih stvaralaca na festivalu kratkog metra u Beogradu želi od mene da čuje tajnu snimanja dobrog filma. Nema tu tajne. Moraju da budu obrazovaniji i bolji od svojih saradnika. Da osim režije najbolje poznaju kostim, scenografiju, mogućnosti glumaca... da intervenišu na scenariju, veruju u svoju ideju i budu dosledni svom izrazu. Žive u grubim vremenima i narednoj deceniji neće imati puno prilike da rade, ali ako već stignu do snimanja filma, moraju da budu najbolji i najhrabriji.
Kada ćemo videti vaš novi film?
- Već osam godina radim na realizaciji filma “Ostrvo Balkan” po knjizi Vidosava Stevanovića, ali nikada dovoljno para nismo imali za početak snimanja. Sada pregovaram sa nekoliko televizija oko produkcijske logistike snimanja tog filma i nadam se da će sve biti dobro.
Sistem, ne lično herojstvo
Uprkos raspadu velikih filmskih centara na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kinematografija novonastalih država je po Zafranovićevom mišljenju uspela da zadrži evropski renome zbog velikog entuzijazma autora koji po svaku cenu i dalje snimaju filmove.
- Imamo sjajnog Srdana Golubovića koji je navikao evropsku publiku na svoj filmski senzibilitet. On problematizuje teme koje se tiču svih nas. Vinko Brešan i Srđan Dragojević su majstori koji vraćaju publiku u bioskope. Tamo gde bioskopi još uvek postoje. Ako se nešto hitno ne preduzme urušiće se i entuzijazam i tvrdoglavost reditelja. Kinematografija nastaje iz sistema, a ne iz ličnog herojstva i to bi ovi što nude nule za snimanje filmova morali da znaju.
(Izvor: Blic)