Nevolje sa bankomatom

Ubacim karticu, ukucam PIN kod, i bankomat me pita šta dalje. Kažem: provera stanja. A on će na to: "Ova usluga biće vam naplaćena 15 dinara. Potvrdi/Odustani?"

- Odustani, 15 ti majki hardversko-lihvarskih!
Uđem u banku da vidim o čemu se radi.
Dođem na red kod pozamašne sedokose službenice za žalbe, čije je ophođenje sa ljudima kao da ga je učila iz Dnevnika Ane Frank, tavanski period. A ni stil odevanja ne odudara mnogo. Pošto je već ceo minut zurila u mene bez prethodnog pozdrava, osetio sam da je vreme da nešto kažem:
- Molim vas, gospođo, šta je ovo? Zašto ova usluga košta 15 dinara? Pa to isto bih na šalteru dobio besplatno! Da to nije sindikat mašina tražio povećanje cene rada, he he? (nabacivši svoj šarmantni osmeh)
- Da pitam ja vas - znate li vi koliki su troškovi održavanja bankomata? I pošto je struja? A što je PDV povećan na 20%?!
- Ali kakve to veze...
- A što nam ni bruto nacionalni proizvod praktično neće porasti u odnosu na 2012? A to što vam bankomat izda slip priznanicu kada vam očita stanje? Trošite papir, uništavate šume! Zlikovče!
- Gospođo, nikada ne bih povredio nijedno drvo!
- Ma izlazite napolje, napasniče jedan! Zašto me tako pohotno i nepristojno gledate? Hoćete da zovem obezbeđenje?
- Nemojte, evo odlazim, samo mi još recite zašto se ova usluga u stvari naplaćuje?
- Šta, naplaćuje se? Nisam ni ja znala! Hvala vam na obaveštenju. Poslaću jedan dopis našoj centrali da nam objasni zašto je to tako, pa ću vam javiti naknadno. Heh, šta sve neće smisliti! Ostavite mi podatke i 15 dinara za ovu konsultaciju.

Dok sam užurbano napuštao kancelariju ove klimakterične nemani, primetio sam da na domalom prstu desne ruke ima prsten. Burmu. Ako ne blefira.

Po izlasku, podigao sam novac bez prethodne provere stanja, pa nek ide život. Bio sam srećan, jer sam uštedeo 15 dinara. A iz centrale banke ako me se sete na Svetski dan štednje - sete se.