Nemačka: Borci za marku - Ako evro propadne, Evropa neće propasti
Naime, prema rezultatima anketa objavljenih samo dve sedmice posle formiranja ove stranke, kada bi u nedelju bili održani savezni izbori, za AfD bi glasalo čak pet odsto Nemaca, što je dovoljno da uđu u nemački Bundestag.
Ovo su rezultati istraživanja javnog mnjenja INSA, koje je danas objavio tabliod ''Bild'' i po kojima bi demohrišćanski blok, kancelara Angele Merkel dobio 38 odsto glasova, njihovi koalicioni partneri liberali pet odsto, a opozicione Socijaldemokratska partija (SPD) 26 odsto, Zeleni 15 odsto i Levica šest odsto.
AfD je, izgleda, ''uznemirila duhove'' u redovima demohrišćana, odakle je nemački ministar finansijra Volfgang Šojble upozorio, skoro alarmantno, na opasnost od te partije po Merkelovu.
''Svaki glas, koji na kraju glasanja (22. septembra) ne dobijemo, može biti glas koji će faliti za većinu demohrišćana i liberala'', rekao je Šojble, najstariji član vlade i jedini koji se neprekidno od pada Berlinskog zida nalazi na ministarskim funkcijama, odgovarajući na pitanje koliko je, zapravo, ''opasna'' AfD ili, kako je nazivaju, antievropska partija.
Pred AfD, izgleda niko nije ravnordušan. Nemačke vladajuće partije - demohrišćani i liberali i opozicione socijaldemokrate se, što se retko dešava, slažu u jednom i, pola godine pred savezne izbore, zajednički napadaju novoformiranu AfD, tvrdeći da su zahteve te stranke opasna nostalgija.
Vladajući, na čelu s kancelarom Merkel i opozicija, na čelu s njenim ''izazivačem'', kancelarskim kandidatom SPD Perom Štajnbrikom kritikuju žestoko AfD, videći u toj partiji čisti populizam i tvrdeći da novoosnovana stranka, uz pogrešne teme, želi da zaradi poene.
Novoosnovana AfD želi, naime, da nastupa na saveznim izborima 22. septembra, na kojima je, sudeći prema anketama, kancelarka Angela Merkel favorit.
Ta partija u svom izbornom programu predlaže ukidanje evra, odnosno, izlazak Nemačke iz evro-zone i smatra da uvođenje D-marke ne sme da bude tabu-tema.
''Svaki narod mora da sme da o svojoj valuti demokratski odlučuje'', stav je AfD-a.
Na osnivačkom kongresu AfD pretprošlog vikenda je profesor ekonomije iz Hamburga Bernd Luke zahtevao ukidanje evra, tvrdeći da je njegovo uvođenje bila istorijska greška, koja mora, kako je rekao, biti ispravljena.
''Ako evro propadne, Evropa neće propasti'', rekao je Luke, navodeći da se EU raspada, ''pod evrom'', na siromašni jug i privredno uspešni sever.
Luke, koji je 33 godine bio član CDU, kancelara Merkelove, smatra da će ukidanjem evro-zone doći do slabljenja napetosti u EU.
On je rekao da vlada kancelara Merkelove pogrešno tvrdi da njenoj poliltici nema alternative.
''Alternativa je sada tu-Alternativa za Nemačku'', rekao je Luke.
AfD ima oko 7.500 članova, a kritički prema evru raspoloženi savezni poslanik Volfgang Bozbah iz CDU smatra da AfD neće uspeti da uđe u Bundestag na sledecim izborima, ali da bi ''crno-žutoj'' koaliciji mogla da odnese deo glasova.
U jednoj anketi se čak 24 odsto Nemaca izjasnilo da bi moglo da zamisli da bira neku novu partiju-osim onih, do sada etabliranih. Ipak, kada je reč o monetarnoj politici, nedavna istraživanja pokazuju da više od dve trećine građana Nemačke želi da u upotrebi i ubuduće bude zadržana zajednička evropska valuta evro.
Izbori se u Nemačkoj održavaju 22. septembra, a trenutne ankete govore da, kada je reč o kancelaru, Merkelova važi za apsolutnog favorita.
Koja i kakva će koalicija, međutim, vladati 82-milionskom Nemačkom, otvoreno je pitanje, a često se pominje da bi, ukoliko sadašnjoj koaliciji ne uspe da sastavi novu vladu, onda to ponovo mogla da bude takozvana ''velika koalicija'' demohrišćana i SPD, s Merkelovom na čelu-kakvu je ona već jednom, u svom prvom mandatu i vodila.
(Izvor: B92 )