Dizajn nekada
„Dobar dizajn” bio je naziv diplome koju je Dizajn centar iz Beograda tokom sedamdesetih i osamdesetih godina dodeljivao odabranim domaćim proizvodima, dajući im time oznaku izuzetnog kvaliteta. Ta aktivnost, kao i sam centar, danas su potpuno zaboravljeni. Ista sudbina zadesila je šolje i tanjire sa prepoznatljivom plavom linijom firme „Jugokeramika”, stare „Končarove” mlinove za kafu, čuvene kockaste „Iskrine” fiksne telefone sa okruglim brojčanicima... Nostalgično podsećanje na to aktivno doba jugoslovenskog industrijskog dizajna počinje 24. aprila u 19 sati u Muzeju „25. maj” otvaranjem čak četiri izložbe.
O zanimljivim detaljima govori Koraljka Vlajo, autorka celina koje prate rad preduzeća „Jugokeramika” i „Rade Končar”.
– Što se predmeta iz prve fabrike tiče, imali smo sreće da su oni sami sačuvali oko 400 svojih proizvoda pa smo sad u prilici da izložimo sve najbolje što postoji. Počev od prvog tanjira koji je izašao iz fabričke peći, pa do prototipa i probnih serija. To je retkost, jer su predmeti iz tog vremena uglavnom izgubljeni ili bačeni u žaru svega što se dešavalo devedesetih, kao što je to bio slučaj sa „Končarom”. Njihove proizvode sakupljali smo bukvalno tako što smo zvali nekadašnje radnikekoji su nam donosili ono što su imali, od pegle do lokomotive... Dizajn „Jugokeramike” radile su isključivo žene, dok su u „Končaru” to bili isključivo muškarci. Svojevrstan jin i jang na polju kreativnosti.
Za razliku od današnjeg vremena, kad je dizajn svuda, u svemu i svima bitan, njegova važnost u to doba nije bila spoznata, mada stručno oko može da primeti da se želelo više nego što se moglo. Devedeset posto fabrika uopšte se nije bavilo dizajnom. Mnoge talentovane žene i muškarci, dizajneri predmeta koje smo svi koristili, bili su i ostali anonimni, skriveni iza imena firme za koju su radili.
– Za razliku od grafičkog dizajna, gde su autori bili poznati po imenima, mnogi su bili i slikari, kreativci na polju industrijskog dizajna ostali su skrajnuti. Njihovi uspesi bili su kolektivni. Kao da se, čak, zaziralo od toga da ih neko pomene. Došla sam do starih brojeva fabričkih časopisa i doslovno sam za trideset godina koliko su izlazili samo dva puta pronašla ime i prezime autora – dodaje naša sagovornica.
Bilo je i međunarodnih uspeha. Posebno je ostao zabeležen jedan: na Jedanaestomtrijenalu keramike u Milanu, 1957. godine, enterijer „Jugokeramike” – servis „trijenale”, koji se može videti na postavci, dobio je srebrnu medalju. Ista serija, urađena u pedesetak primeraka, bila je u ponudi jedne male zagrebačke radnje i rasprodata je maltene za nekoliko dana.
„Iskrini” proizvodi – legendarni „iskradata kompjuter”, robot „roki 200”, koji se pojavio na izložbi u Hanoveru 1988, portabl televizor „minirama” i telefon, koji se izvozio, biokopiran u mnogim zemljama, a 2010. postao deo kolekcije dizajna MOMA u Njujorku, takođe su izloženi. Što se Dizajn centra tiče, prikazane su originalne fotografije postavke odabranog nameštaja koji se mogao videti u njihovim prostorijama centra u Knez Mihailovoj ulici kao i stolica REX, rad Nika Kralja iz 1952, jedan od najuspešnijih dizajnerskih proizvoda bivše Jugoslavije, koja je, takođe, deo kolekcije MOMA muzeja.