Doživljaji Stojka humaniste – Mlada mama u autobusu

Autobus je bio već pun, ostalo je još svega nekoliko mesta za neudobno stajanje.

Na jednoj stanici ušla je mlada žena sa jako malim detetom, ne starijim od četiri godine. Oboje su se šćućurili uz Stojkovo sedište, jer nije ni bilo drugog mesta. Stojko je odmerio mladu majku (solidna plavuša, 4+) i obratio joj se:

Strašna je gužva. Bilo bi dobro da sednete, zbog malog.

Da, bilo bi divno!

Žena se ozarila. Pomerila se malo u stranu, da propusti Stojka. Ovaj se, međutim, nije ni pomerio.

Šteta što su sva mesta zauzeta. Ali, daću vam jedan savet.

Stojko se nagnuo ka ženi i spustio ton, da niko drugi ne čuje:

– Četvrta stanica odavde je Zeleni venac. Tu uvek izlazi mnogo ljudi. Ako se sada progurate napred, mislim da ćete imati dobre šanse da u’vatite mesto.

Zaverenički joj je namignuo. Na njegovo zaprepašćenje, žena nije izrazila zahvalnost za ovaj fantastičan savet. Naprotiv, nešto je opsovala, doduše više sebi u bradu.

Ne može se svetu ugoditi“, pomisli Stojko. „A i ja, budala, uvek želim da pomognem, umesto da samo ćutim i gledam svoja posla.