Srbija daleko od gej brakova: U junu sastanak o problemima gej zajednica

Paunovićeva je u izjavi agenciji Tanjug najavila da će početkom juna biti organizovan sastanak na kome će se govoriti o problemima istopolnih zajednica, ali ne i o istopolnim brakovima.

Ona je rekla Tanjugu da je Kancelariji za ljudska i manjinska prava stigla inicijativa Centra za unapređenje pravnih studija i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom da se organizuje radni sastanak na kome će se govoriti o unapređenju prava LGBT osoba kroz rešenja koja bi mogla da budu sastavni deo nekog budućeg zakona ili već postojećih zakona.

Prema njenim rečima, Centar za unapređenje pravnih studija dao je predlog da se omogući registrovanje istopolnih zajednica, ali da to nije isto što i registrovanje istopolnih brakova.

- U Ustavu Srbije vrlo jasno piše da je brak zajednica muškarca i žene. Ovde se radi o tehničkoj mogućnosti da se verifikuje činjenica da LGBT osobe žive u zajednici i da imaju mogućnost da međusobno nasleđuju imovinu i ostvaruju neka druga prava - rekla je Paunovićeva i dodala da se pre svega radi o imovinskim pravima.

Paunovićeva je navela da nije reč o modelu zakona i o javnoj raspravi, već o nekoliko rešenja koje je predložio Centar i zbog kojih će biti organizovan radni sastanak sa ciljem da otvore praktična pitanja sa kojima se susreću LGBT osobe.

Ukazujući na to da Kancelarija ima mandat da se bavi unapređenjem ljudskih prava svih osetljivih društvenih grupa, ona je istakla da će sastanku prisustvovati predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i predstavnici NVO.

- Verujem da će nakon tog radnog sastanka moći da se govori o tome koliko su predlozi Centra dobri i da li je u Srbiji uopšte moguća njihova primena - rekla je Paunovićeva dodajući da je moguće da nakon sastanka predlozi budu potpuno odbačeni.

Poverenica za zaštitu ravnoprvanosti Nevena Petrušić izjavila je da je potrebno da Srbija pristupi izradi zakona koji bi utvrdio način registrovanja istopolnih zajednica, njihov status i regulisao međusobni imovinski, nasledni i druge odnose istopolnih partnera.

- Njihovo zakonsko priznavanje je veoma važno, jer bi se na taj način omogućilo regulisanje odnosa istopolnih partnera, pre svega sticanje, raspolaganje, upravljanje i deoba imovine koju zajednički stiču, pravo na izdržavanje i druga pitanja od značaja za njihov svakodnevni život - rekla je Petrušićeva u izjavi Tanjugu.

Ona je ukazala da kao članica Saveta Evrope, Srbija treba da ima u vidu činjenicu da od 47 država članica te organizacije 15 država ima zakone koji dozvoljavaju istopolnim parovima da registruju svoje veze, a osam država priznaje istopolne brakove.

- Zato je potrebno da i Srbija pristupi izradi zakona koji bi, na osnovu iskustva evropskih država i država u regionu, utvrdio način registrovanja istopolnih zajednica, njihov status i regulisao međusobni imovinski, nasledni i drugi odnos istopolnih partnera - rekla je Petrušić.

Prema njenim rečima, kao dobro polazište može poslužiti Model zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, koji je pripremljen u okviru nevladinih organizacija i koji je nedavno predstavljen javnosti.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović, s druge strane, smatra da nametanje usvajanja zakona o registrovanim istopolnim zajednicama može biti kontraproduktivno.

- Plašim se da bi nametanje nekih zakona koji ne mogu da prođu ni u samoj Evropskoj uniji, bilo kontraproduktivno i po same predstavnike LGBT populacije - rekao je Omerović.

- Plašim se da bi forsiranjem ovakvog zakona, makar i kroz predstavljanje modela moglo da dovede do povećanog stepena animoziteta prema tim istim osobama. Nismo mi još društo, niti je takav ambijent, tradicija, kultura, istorija ni sve ono što Srbija u ovom trenutu proživljava i doživljava, da bi takav zakon mogao da ugleda svetlost dana ili bude usvojen u skupštini - ocenio je on.

Šef skupštinskog Odbora podsetio je da je brak između žene i muškarca definisan zakonom i Ustavom i da postoji vanbračna zajednica u kojoj se na isti način tretiraju odnosi onih koji žive u njoj.

Napominjući da je dobro upoznat sa problemima LGBT populacije, koja je, pored Roma i osoba sa invaliditetom, najugroženija u Srbiji, Omerović je istakao da "čak i u jednoj Francuskoj, koja je moćna, razvijena zemlja, sa tradicijom postojanja institucija, to ide na veoma težak način".

Prema njegovim rečima, treba odvojiti pravo građana, bez obzira na to kakvu orijentaciju imaju, da demonstriraju, da javno, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, iskazuju svoj stav i ukazuju na kršenje ljudskih prava koje postoji prema tim osobama.

To pravo Srbija kao odgovorno društvo mora da omogući, i zato su država i Ministarstvo unutrašnjih poslova na velikom ispitu i zadatku, naveo je Omerović i dodao da se moraju stvoriti svi preduslovi da se takav protest održi, ma kako se zvao, i da protekne bezbedno.

Izvor: Tanjug, B92