Skupština usvojila set poreskih zakona

Poslanici su potvrdili i Sporazum s Rusijom o odobravanju državnog kredita Vladi Srbije od 500 miliona dolara za finansijsku podršku budžetu Srbije.

Potvrđen je i Ugovor o zajmu kod nemačke banke KfW Frankfurt na Majni za Program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji u iznosu do 46 miliona evra.

Skupština je danas usvojila izmene šest poreskih zakona koje, prema rečima predlagača, predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema i omogućavaju dodatno rasterećenje privrede.

Poslanici su usvojili imene zakona o porezu na dobit pravnog lica, o poreskom postupku i poreskoj administraciji, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o porezu na dohodak građana i o akcizama, a sve izmene zakona stupiće na snagu narednog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku".

Prema obrazloženju vlade, izmene tih zakona trebalo bi da omoguće i stabilnije finansiranje PIO fonda i predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije, i još jedan korak ka stvaranju štedljivije i efikasnije države, u skladu sa principima utvrđenim u dokumentu Fiskalna strategija, koji je usvojen prošle godine.

Izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, advokati, lekari u privatnoj praksi i stomatolozi ostaće u sistemu paušalnog oporezivanja. To je utvrđeno amandmanom Srpske napredne stranke koji je usvojen sa 138 glasova.

Tom amandmanu, koji je ranije prihvatila i Vlada Srbije, protivio se ministar finansija Mlađan Dinkić koji je predlagao ukidanje paušala i uvođenje advokata, stomatologa i privatne lekarske prakse u sistem vođenja knjiga.

Taj amandman ranije nije prihvatio skupštinski Odbor za finansije.

Smanjenjem stope poreza na zarade sa 12 odsto na 10 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa plate sa sadašnjih 8.776 dinara na 11.000 dinara, sa 8,6 na 6,4 odsto biće smanjeno poresko opterećenje najnižih zarada, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, kao što je tekstilna industrija.

Podignut je cenzus za paušalno oporezivanje, a preduzetnici će moći da izaberu da li će doprinose plaćati na ličnu zaradu, ili na ostvarenu dobit.

U Zakonu o porezu na imovinu je ostala odredba o amortizaciji na stare stanove, odnosno mogućnost da lokalne samouprave same određuju stopu amortizacije za starije stanove.

Ta stopa će, umesto do 0,8 odsto, biti određivana u iznosu do jedan odsto za jednu godinu starosti stana, a maksimalno do 40 odsto.

Povećanje stope doprinosa za obavezno penzijsko osiguranje sa 22 na 24 odsto omogućiće da prihodi PIO fonda budu povećani za približno 26 milijardi dinara godišnje.

Izmenama poreskih zakona, pravna lica neće plaćati porez na osnovu knjigovodstvene vrednosti imovine, već će se u obzir uzimati tržišna vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti.

Privrednicima će biti omogućeno i objedinjavanje plaćanja poreza jednim nalogom.

Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan.

Ova promena donosi pojednostavljenje poslovanja i uštedu privredi u iznosu od 1,5 milijardi dinara godišnje, navela je vlada.

Prema objašnjenju ministar finansija i privrede Srbije Mlađana Dinkića izmene poreskih zakona napravljene su tako da privreda dobije četiri milijarde dinara rasterećenja i da se ne dotiču građana, već rukovodstva u lokalnim samoupravama.

Ministar je istakao da će izmene zakona omogućiti da jača i penzioni fond s obzirom da se istovremeno sa smanjivanjem poreza na zaradu sa 12 na 10 posto i povećavanjem oporezivog dela plate povećava doprinos na teret zaposlenog sa 11 na 13 odsto.

Poslanici su sinoć završili pretres ukupno 222 amandmana, od kojih je vlada prihvatila sedam. Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić očekuje da će te izmene poreskih zakona biti početak novog talasa konsolidacije, da će dovesti do smanjenja deficita, ali da one same po sebi neće biti dovoljne.

Privreda će tim zakonskim rešenjima biti rasterećena za četiri milijarde dinara, ali svako će morati da štedi i da vodi računa o svakom dinaru koji će se davati, rekao je Dinkić.

Izvor: Beta