EIB i EBRD nude kredit za put

Za završetak radova koji bi trebalo da se okončaju za dve godine, iz budžeta će biti izdvojeno 112, a u ovoj plasirano 30 miliona evra
Završetkom obilaznice oko Beograda prestonica bi se rešila velikih saobraćajnih problema, ali je za taj posao potrebno obezbediti blizu 400 miliona evra − u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ tvrde da je Vlada spremna da u dve naredne godine izdvoji 112 miliona evra (do kraja ove godine − 30), ali i da imaju ponude od EIB i EBRD koje su spremne da daju kredit od 276 miliona evra.
Potreba za formiranjem obilaznog puta oko Beograda uočena je još polovinom prošlog veka, ali je sam koridor definisan Generalnim urbanističkim planom Beograda iz 1972. godine i potvrđivan u svim kasnijim izmenama i dopunama, sve do poslednjeg usvojenog nedavno i za period 2001−2021. godine. Međutim, kako je početkom 70−ih, kroz centralno područje grada izgrađena „brza gradska saobraćajnica“ tipa gradskog autoputa, preuzela je i funkciju tranzitne saobraćajnice, pa je gradnja obilaznice „odložena“ za dve decenije. Beogradska obilaznica intenzivno je počela da se gradi pred raspad SFRJ (1987/1988. godine), posle dobijanja kredita od 200 miliona dolara od Evropske investicione banke, ali je finansiranje parcijalno zaustavljano već posle prvih međurepubličkih turbulencija, a potpuno prekinuto pre uvođenja sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Izvorni projekat podrazumevao je izgradnju 47 kilometara punog profila autoputa, sa velikim brojem objekata, među kojima su najveći - most preko Save kod Ostružnice, odnosno, tuneli Lipak, Železnik i Straževica. Obilaznica se nalazi u Koridoru X i važna joj je funkcija što povezuje dva pravca međunarodnih puteva: E−70 i E−75. Podeljena je u dve deonice: „A“ − Batajnica−Dobanovci duga 9,7, odnosno „B“ − Dobanovci−Bubanj potok u dužini od 37,3 kilometara. Deonica „A“ još nije ni isprojektovana, dok je deonica „B“ podeljena u šest sektora: 1. Dobanovci−Surčin (7,8 kilo− metara); 2. Surčin−reka Sava (4,9); 3. Most na Savi−Ostružnica (4,1); 4. Ostružnica−Orlovača (7,7); 5. Orlovača−Beli potok (5,4); 6. Beli potok− Bubanj potok (7,4). Do sada su gotovo stoprocentno završeni radovi u prva tri sektora, osim što je delimično završen most preko Save (izgrađeni su svi stubovi nosači, u reci i na indacijama, ali je postavljena samo uzvodna polovina mosta), a radovi se trenutno odvijaju u sektorima 4. i 5. i to na izgradnji tunela. Tako je tunel „Lipak“ 90 odsto završen, dok je „Železnik“ stigao do polovine (oba gradi „Planum“), dok je „Straževica“ urađena oko 70 odsto (Energoporojekt−niskogradnja). Intenziviranje izgradnje obilaznice je više nego opravdano, a najefikasnije bi bilo da se prvo završe radovi u sektorima 4. i 5. a reč je o 11,8 kilometara punog profila autoputa, tri tunela nekoliko mostova, jer bi se tranzitni saobraćaj sa Ibarske magistrale preusmerio na obilaznicu. Kako u JP „Putevi Srbije“ kažu, za tu operaciju je potrebno 112 miliona evra, koje bi trebalo obezbediti iz budžeta.
Za kompletan završetak obilaznice, pored sredstava iz budžeta, potrebno je obezbediti još 276 miliona evra. Taj novac su kao kredit ponudile EIB i EBRD, s tim što bi za banku iz Luksemburga to bio nastavak kreditiranja, dok bi londonska banka prvi put ušla u ovaj projekat. (“Pregled”)