Korporativna sinergija
U pitanju je bio projekat na kome smo obojica mnogo radili poslednjih meseci. Baki je strastveno započeo brifing, dok su mu se oči caklile, što od piva, što od korporativne sinergije:
- Slušaj, ako oni iz korporejta počnu da prave probleme, pa krvi ću im se napiti! Trebalo mi je po pet dana za svaki čart, a tamo ih ima jedanaest! Plus devet posebnih eksel šitova!
- Mene više od korporejta brinu oni iz ejč ara.
- Zašto oni? Šta oni uopšte imaju sa ovim koučingom?
- Oni mogu da zaustave celu stvar dok još ni ne izađe iz bluprinta.
- Ma nemaju oni pojma, šta ti je bre. Sve i da im mašeš onim šerovanim folderom ispred nosa, oni to neće primetiti. Ovih dana su do guše u mantli riportima, džob intervjuima i vebinarima.
- Dobro, onda da pazimo samo da neko iz korporejta nešto ne zezne?
- Tako je. Sve mora da prođe glatko, od drafta pa do završnog iventa!
Utom je naišao konobar koji je pokupio prazne flaše. Baki je preuzeo inicijativu:
- Da uradimo časkom još jedan order, dok je tu sejlz ejdžent?
- Da znaš da bismo mogli. Svi dosadašnji kejs stadiji idu u prilog tome.
- Konobar, daj još po jedno pivo, molim te! Eto, plasirasmo i taj purčejs order. Nije lako biti prodžekt menadžer – na sve moraš da misliš. Nego, gde smo stali sa projektom? Koga još imamo od potencijalno opasnih?
- Marketing. Ali, ako oni nešto pokušaju da stopiraju, odmah eskaliramo stvar na hajer level!
- Jasno!
- Pa nismo mi radili ovoliko dugo da bi nam neki fićfirić ubacio klipove u točkove sada, kada smo nadomak targeta.
- Nipošto. Ali mislim da nema razloga da brinemo o marketingu. Oni su zauzeti ribrendingom i organizacijom nekih svojih ivenata. Ili je pravilno iventova? Nikad nisam siguran.
- Ivenata. Dobro, onda smo manje-više mirni.
Nakon što je stradala još jedna tura piva, došlo je i vreme za dibrifing. Baki je predložio da se sutra na poslu sastanemo u širem sastavu i napravimo jedan brzinski čekpoint, da budemo sigurni da ništa nismo propustili.
- To je dobra ideja. Tako ćemo iskoristiti sinergiju i napraviti fuziju ideja i iskustava. Unapredićemo sopstveni nouhau, a istovremeno uvesti projekat u fajnal stejdž.
- To je to. Onda se vidimo sutra u konfrens rumu. Nemoj da kasniš!
- Neću, ne brini. Uostalom, kad sam ja kasnio?
- Ako ne računamo sejls miting pre neki dan i tri poslednja treninga, a i ono svakodnevno kašnjenje od po pet do deset minuta – nisi nikad.
- E jesi zlopamtilo! Vidimo se sutra! Pazi bolje da ti ne zakasniš.
- Nema šanse. Setovao sam alarm klok na sevn ej-em.
- Laku noć!
Sutradan sam zakasnio akademskih dva puta po petnaest minuta, bez pauze u poluvremenu. Miting je već bio na samom kraju kada sam ušao u konfrens rum. Baki me je trijumfalno pogledao i zaključio sastanak rečima:
- ... dakle, prevazilaženjem tih manjih tehničkih problema u aj ti fildu, dobićemo jednu modularnu platformu za dalju nadogradnju, što će nam, in d long ran, omogućiti da unapređujemo sopstveni nouhau i zadržimo ekstenzivan portfolio, istovremeno ostvarujući i ne tako mali kost ridakšn. Šteta što i kolega nije bio tu da čuje ceo plan, ali imaće prilike da sve nadoknadi na bord mitingu iduće nedelje.
Samo sam tiho procedio:
- Gaddemit.