Urbis

Ti, međutim, sijaš, i sad, kroz san moj tavni, kroz bezbroj suza naših, večan, u mrak, i prah.

Dva stiha iz poslednje strofe "Lament nad Beogradom"  Miloša Crnjanskog, umesto predgovora, na prvoj stranici kataloga za izložbu slika iz ciklusa "Urbis" posvećenog Beogradu Miodraga Miška Petrovića otvorenoj u Galeriji 107. Izložba je otvorena od 26. maja do 10. juna 2009. godine.

Beograd je grad koji se da voleti, skoro pa da se može slobodno reći i da ga morate zavoleti, a kad ga jednom zavolite onda ga zauvek volite, kao neku prvu ljubav, da ne kažem: Ja te volim, a ti ako mene ne voliš, ja ću tebe istući, pa ćeš ti mene onda voleti.

Ali, Beograd možete voleti na bezbroj načina, možete ga voleti onako čisto lokalpatriotski i istorijski, možete ga voleti na neki poetično romantičan pomalo nadrealan način, ili kao „ludak“ bezgranično, ili hladno racionalno, možete ga voleti s proleća, ili još je lepše s jeseni, možete ga voleti od centra ka periferiji, i obrnuto, možete voleti zgrade ili neke znamenitosti, ili ljude (što se mene tiče više žene), možete ga voleti noću, pa čak i danju, možete ga voleti i radnim danima i vikendom, i reke, i obale, i Kalemegdan, i muzeje i galerije...

Jedan, ali jedinstven način pokazivanja ili iskazivanja svoje ljubavi Beogradu nosi u sebi, a iz sebe nežno prebacuje na platno naš Miško. Miško nas vodi kroz Beograd, pokazujući nam ponovo dobro znana mesta, ali u lepšem svetlu, bogatijem koloritu, životnije i istinskije nego ikad. To je jedan večan Beograd, sa svojom lepim prošlošlostima, koji snažno živi sadašnjosti preplavljene emocijama savremenika, i putuje u budućnosti malo ispred svih nas.

Izložbu je otvorila Olivera Vukotić, kustos: Ove kompozicije geometrijskog ekspresionizma svedene su u svojoj osnovnoj strukturi jer autor teži da pojednostavljene forme deluju snagom likovnog izraza.

U nameri da pojača ritam kompozicije autor pravi jasno definisane hromatske partije, vešto se "igra" bojama i površinama, što stvara bogatu kolorističku melodioznost.

Ta brojna mala hromatska polja koja grade fabulu slike daju joj ritam i dinamiku ali istovremeno otkrivaju i umetnikov afinitet ka organizaciji prostora što otvara mogućnost za nova likovna istraživanja.

Sve nas je ozaren i raspoložen dobrodošle i srećne dočekao Miško, prijateljski zagrljaj i stari dobri srpski običaj ljubljenja tri puta u znak radosti i prijateljstva, pa nekonvecionalan razgovor, e baš mi je drago što te vidim, dobro mi izgledaš... posle svečanog otvaranja i lepih reči o delu i autoru... osveženje koktelčićem i još razgovora, pa kanapei, i još malo razgovora, razgovora nikad dosta...

A i ne ide mi se sa izložbe, ipak je Miškov Beograd malo lepši od ovog napolju na četrdesetstepeniuhladu, a kad sam najzad morao da krenem, čim sam izašao na Glavnu ulicu lepe žene koje onako naivne šetaju gradom pokazujući svu svoju lepotu, draž... (Aphrodite Virgin) me podsetiše na prošlu Miškovu izložbu, i samo po sebi nametnu mi se pitanje – šta će sledeće Miško da nam naslika.

Ja sam već sad nestrpljivoznatiželjan!?!?!? A do tad Urbis i T. Rex  (Miško zna...) i Beograd kao grad lepote, ljubavi i umetnosti.

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Sanja Knežević