Pantić: Albanci krše briselske sporazume i nameću svoje

Pantić je naglasio da se svi sporazumi, u kojima Vlada Srbije ima odgovornost, sprovode bez problema u skladu sa predviđenom procedurom, što se pre svega odnosi na dogovor o matičnim knjigama i katastru, napomenuvši da je reč o hiljadama knjiga koje treba da budu kopirane i predate preko Euleksa vlastima u Prištini.

Svi ostali sporazumi se krše jer Albanci pokušavaju da u delo sprovedu ono čega nema u dogovorima, rekao je Pantić, navodeći primer dogovora o slobodi kretanja, gde Albanci jednostrano krše sporazum ne dozvoljavajući upotrebu srpskih registarskih tablica i ličnih dokumenata.

Čuli smo od Eštonove da ovi dogovori nemaju veze sa statusom, odnosno da su statusno neutralni, ali Albanci insistiraju da svi građani koji menjaju lična dokumenta, prethodno dobiju kosovsko državljanstvo. I ostali sporazumi se krše uglavnom od strane albanskih institucija i zbog toga nema potpune primene dogovora na terenu,”, rekao je Pantić.

On ističe da bi i prema dogovoru o slobodi kretanja morao da se zadrži princip statusne neutralnosti, uz podsećanje da je EU posrednik u pregovorima i da i oni tvrde da su razgovori statusno neutralni.

Zbog toga bi, smatra Pantić, Srbi koji žive i južno i severno od Ibra morali da imaju mogućnost i pravo da biraju koja će dokumenta da koriste, odnosno da biraju između dokumenata koje izdaju institucije Republike Srbije ili institucije u Prištini.

Pantić je podsetio da je i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić u razgovoru sa ministrom spoljnjih poslova Nemačke Gvidom Vesterveleom insistirao da se Srbima na Kosovu omogući da zadrže pravo na srpsko državljanstvo i srpska lična dokumenta.

Siguran sam, rekao je Pantić, da Vlada Srbije neće ići ispod toga jer bi to značilo odustajanje od interesa Srbije na ovim prostorima i prepuštanje Srba tzv. Republici Kosovo odnosno institucijama u Prištini.

Pantić je kazao da se, kao i prethodni, i dogovor koji je u Briselu postignut 19. aprila o normalizaciji odnosa krši zbog činjenice, kako je rekao, jer Albanci žele da u praksi sprovedu nešto čega u sporazumu nema.

Zbog toga se u Briselu već nekoliko nedelja vode intezivni razgovori između radnih grupa, jer Albanci pokušavaju da ono čega nema u sporazumu ubace u plan implementacije i na taj način sporazum učine još nepovoljnijim po srpki narod na Kosovu i Vladu Srbije,” rekao je Pantić.

Siguran sam da naš pregovarački tim neće dozvoliti da se u plan implementacije ubaci nešto čega nema u sporazumu, rekao je Pantić, dodajući da se poslednji dogovor između Beograda i Prištine već u samom startu krši jer su neki rokovi probijeni.

Probijeni su rokovi za rešavanje pitanja radnika pravosuđa i policije, jer još uvek nema konačnog dogovora na koji način će se radnici tih institucija integrisati u kosovsku policiju odnosno pravosuđe, rekao je on.

Pantić je objasnio da albanska strana insistira da ljudi koji rade u pomenutim institucijama prvo ostanu bez posla u MUP i Ministarstvu pravde, a da potom apliciraju na konkursima koje kosovske institucije raspišu, ističući da je prema sporazumu definisano da će svi oni biti integrisani u kosovske institucije.

Sa druge strane, šef Administrativne kancelarije kosovske vlade u Mitrovici Adrijana Hodžić kaže da je svaki dogovor bolji od svađe, primećujući da se sporazumi postignuti ranije sprovode jako sporo.

Što se tiče sprovođenja postignutih dogovora, imamo na terenu uspostavljen IBM i sve što ide uz tu konkretnu tačku. Ovo ostalo ide jako sporo,” rekla je Hodžićeva.

Ona međutim smatra da su se premijeri Kosova i Srbije uključili u pravi čas, naglasivši da veruje da će do implementacije sporazuma doći pre svega jer je i potpredsednik srpske vlade Aleksandar Vučić, za koga je Hodzićeva rekla da ga ljudi veoma ozbiljno shvataju, direktno uključen u proces.

Hodzićeva je kazala da Administrativna kancelarija nikada nije ometala bilo koji proces na severu Kosova, ali da Kancelarija kada je u pitanju sama implementacija dogovora može biti veoma ozbiljan subjekt zbog direktne komunikacije koju ima sa građanima.

Ukoliko implementacija bude odgovorila očekivanjima građana, samim tim će i dogovor biti prihvatljiviji za građane, a to je najbitnije,”, naglasila je Hodzićeva, uz napomenu da bi se tako pomoglo i Srbiji i Kosovu da ostvare ciljeve koje imaju kada je u pitanju njihov put prema EU.

U Briselu je do sada postignuto desetak dogovora između Beograda i Prištine, od čega većina za vreme mandata prethodne vlade kada su Borislav Stefanović i Edita Tahiri uz posredovanje Roberta Kupera postigli sporazum o katastru, matičnim knjigama, slobodi kretanja, regionalnom predstavljanju Kosova, carinskom pečatu, univerzitetskim diplomama i integrisanoj kontroli administrativnih prelaza (IBM).

Izvor: Kurir