Gubici više nego udvostručeni

Prema preliminarnim podacima NBS − Odeljenja za registre, lane je u Srbiji poslovalo 19.987 preduzetnika, odnosno toliko njih je podnelo finansijske izveštaje za 2005. među kojima je neispravnih bilo 412. 
U celini gledano i sudeći na osnovu poslovnog bilansa, 19.575 preduzetnika  prošlu godinu je završilo koliko−toliko uspešno, budući da su proknjižili pozitivan neto finansijski rezultat, težak nešto više od 4,8 milijarde dinara, što je znatno bolje nego godinu dana ranije. Takvom učinku je naravno najviše kumovalo 15.729 preduzetnika koji su zajedno namaknuli neto dobit od preko 5,5 milijardi, ali je taj rezultat pokvarilo nešto više od tri hiljade preduzetnika koji nisu bili kadri da se izvuku iz zone gobitaka, makar je njihov tekući minus jedva dostigao 727 miliona dinara.
Među preduzetnicima najuspešniji su trgovci na veliko i malo, brojčano i najzastupljeniji, kojima pripada i više od dve petine ukupnog pozitivnog neto finansijskog rezultata. Naime, prema ovim preliminarnim podacima NBS − Odeljenja za registre, lane su u trgovini na malo i veliko poslovala 10.492 preduzetnika, što je više od polovine ukupnog broja, dok je uhlebljenje u prerađivačkoj industriji našlo njih 3.413. Oni zapošljavaju i najveći broj radnika − od ukupno 41.409 zaposlenih kod ovih preduzetnika je radilo bezmalo 42, odnosno 35 odsto. Inače, ukupna sredstva preduzetnika, prema podacima NBS − Odeljenja za registre, sa poslednjim danom  decembra dostigla su 49 milijardi dinara i u odnosu na prethodnu godinu više su nego duplirana. Najviše ih je u posedu trgovaca − 44,5 odsto, a zatim sa 38,8 procenata sredstava slede preduzetnici iz prerađivačke industrije koji su i brojčano odmah iza trgovine na veliko i malo.
Ulaganja u stalnu imovinu čine 28,6 odsto ukupno angažovanih sredstava, dok se 69,5 odnosi na obrtnu imovinu. Inače, kad je reč o stalnoj imovini, na ulaganja u osnovna sredstva, dakle nekretnine, postrojenja, opremu, odnosi se 96 odsto, što znači da je 27,5 procenata ukupno angažovanih sredstava investirano upravo u osnovna sredstva. Istovremeno, za razliku od, recimo, privrede kojoj su osnovna sredstva u velikoj meri za staro gvožđe, kod preduzetnika stepen njihove otpisanosti je 28,4 odsto. U strukturi obrtne imovine, kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina učestvuju sa 46,3 odsto, a zalihe još i više − 53,5. Gubitak koji ulazi u strukturu sredstava dostigao je 911 miliona, ili 1,9 odsto ukupnih sredstava i više je nego dupliran, odnosno povećan je za 111,7 odsto. A kad je reč o strukturi ukupnih izvora sredstava, sa poslednjim danom lanjskog decembra kapital je učestvovao sa 36 odsto, kratkoročne obaveze dostigle su 60,1, a dugoročne 3,6 procenta.

Najveći kapital imaju preduzetnici koji su svoje poslovanje vezali za prerađivačku industriju, a u njegovoj strukturi osnovni učestvuje sa 56,6 odsto, dok je udeo sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja neznatno premašio trećinu, što znači da oko dve trećine angažovanih sredstava potiče iz pozajmljenih izvora. Sve u svemu, preduzetnici su opterećeni visokim stepenom zaduženosti, što ukazuje na nedovoljnu pokrivenost pozajmljenih izvora finansiranja sopstvenim kapitalom − dinar pozajmljenog kapitala pokriven je sa 53 pare sopstvenog. Ono što bi međutim, i posebno trebalo da brine preduzetnike jeste činjenica da su kumulirani gubici, koji su sa krajem prošle godine dostigli 1,4 milijardu dinara, više nego duplirani za samo godinu dana, tačnije 116,5 odsto su bili veći nego 2004. Pri tome, gubitke iznad kapitala, teške 911 miliona, proknjižilo je 3.644 preduzetnika. (“Pregled”)